Imao sam trilemu oko naslova kolumnice, da li da bude čuveni komentar Bate Stojkovića iz “Balkanskog špijuna“ – TO SU NEKI ČOBANI, BUDALE, možda nejasno – UPPR, ili gornja varijanta popularnih Fazlinovića (tačnije Repka i Čombea), za koju sam se odlučio. Mada, iskreno, kompletan naslov treba da glasi; VELIKI JE MOZAK U BRATA, da ne bude dileme i pikantnih asocijacija. Na primer, ja, koji sam u kolumnicama skovao bezbroj skraćenica, ostao sam šokiran pred košarkaškom “UPPR“, a još više razrešenjem: Unapred Pripremljeni Plan Reorganizacije! Genijalno, kakav razuđeni mozak.
Mada, mogao je samo da se zove Plan reorganizacije, jer niko nije video, recimo, Nepripremljen, a još manje Unazad pripremljeni plan bilo čega… Dobro, da dešifrujem: to je ''naziv ideje'' najpametnijih ljudi iz KK Crvene zvezde da se posle četiri basket sezone (a godinu dana pre roka, bravo!) vrate izvornom imenu, broju pod kojim je klub zaveden u Savezu i adresi – Mali Kalemegdan…
U redu, skupa sa malobrojnim poštovaocima mog pisanija da razradim ovu činjenicu. Prvo, a posledično, znači da se FMP (Fabrika Metalnih Proizvoda) vraća na matični broj i u Železnik (Stjepana Supanca), dok se KK Radnički iz Novog Sada – nalazi u bezvazdušnom prostoru, čardak ni na nebu ni na/u zemlji. Nisam dovoljno obavešten, ostaviću Vladanu Tegeltiji (daleko najvećem poznavaocu ove materije na Balkanu) da pojasni finese, ne samo oko pravne zavrzlame (dosad nezabeležene u basket oblasti) nego i: ko je sad predsednik kluba, šta je po zvanju MP, svojevremeno ''čuvar zaleđenog kovčega'' na Kališu, šta je sa nekakvim ugovorom koji ističe avgusta 2016, kome se pripisuju titule osvojene u UPPR-periodu, znači li to da će FMP opet imati ubojite pionire, kadete i juniore (i zašto neće?) i tome slično… Drugo, da razmotrim stanje pred i posle UPPR-a sa aspekta srpske košarke. Te, 2011, imali smo bolešljivu Crvenu zvezdu (pluća, jektika) i četiri veoma moćna kluba, možda i na vrhuncu svog kvaliteta – Partizan, Hemofarm, FMP i kragujevački Radnički. Danas, jula 2015. godine, Zvezda se izlečila i zauzima u Evropi mesto crno-belih, Partizan je na najnižoj tački bivstvovanja od 1998 (finansijski, planski, igrački – Marinković, Glišić, Kuzeloglu, Aranitović, Andrić, Milutinović, Bojanić, Đumić, Bezbradica… su momci na koje trener može sa sigurnošću da računa); Radnički i Hemofarm (Vršac je nešto drugo) ne postoje, FMP je bleda kopijica nekada jednog od prepoznatljivijih evropskih brendova (pogotovo u omladinskom pogonu). Naravno, mesto ''pokojnika'' zauzeli su valjevski Metalac i Mega iz Sremske Mitrovice, ali ja ne vidim košarkaško-klupski napredak u odnosu na 2011…
Elem, Njofra i Dživdžan imali su svoje ideje oko kolumne. Bratić Njofra (koji radi pod devizom ''dvoličan je onaj ko noću broji ovce, a danju konzumira kravlje kiselo mleko'') nalazi da naslovnica treba da bude – VEZAN POP, MIRNO SELO, ma šta to značilo, dok omaleni Vrabac (koji je u dosadašnjem životu uglavnom prolazio kao crnac u holivudskom filmu – koji god lik da glumi uvek nastrada, pogine od metka, mača, divlje zveri, pada saksije i slično) duma da bi najlogičnije bilo da se u novinama pojavi naslov – LAKO JE TUĐIM GLOGINJE MLATITI…
Sad, ostajem još koji minut kod Crvene zvezde (pošto se u Partizanu malo šta dešava za javnost, osim što kouč širi svoj misaoni areal na – Slobodana Miloševića, Vladimira Putina, Nikolu Šećeroskog, žal za politikom, KGB, legalizaciju prostitucije i lakih opijata…), koja se za narednu Evroligu našla u A-grupi sa Realom, Fenerbahčeom, Himkijem, Bajernom i Strazburom. Prijatno sam iznenađen da odjek iz kluba i nije bio tako srceparajući, kao prethodnih godina (''grupa smrti'', ''koga god pobedimo biće čudo''…), mada je grupica doista snažna, iz nekoliko logičnih razloga: dolaziš iz ''četvrtog šešira'', tako da uvek imaš tri jaka protivnika; ne znaš svoj sastav, još manje protivnika – pa je najbolje mudro ćutati do polovine septembra; skoro je sigurno da, uz Bobija i Dženkinsa koji su se ispozdravljali, u sastavu neće biti Vilijamsa, Kalinića i još ponekog (džaba priglupa saopštenja tipa ''destabilizujete nam klub prenoseći šta pišu turski mediji'', miris parica jači je motiv od nagoveštaja pobeda), dakle – bez dva pleja i dominantnog centra, uz suženu mogućnost rešenja sa pozicije 3 – stvara se novi tim, samim tim i drugačiji ''model igre'', što zahteva minimum stotinak dana krvavog treninga; da bi doveo novo ime u klub – prvo Katić i ostali moraju biti isplaćeni itd. Predlog: što manje po medijima (pogotovo što vam to nije jača strana), ''use i u svoje kljuse'', što reče vispreni Njofra, koji se obradovao jakim Zvezdinim suparnicima, kao kad baba donese Negro bombone deci…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.