Vladavina mediokriteta

Đekić ulazi na parket dozirano, na kafenu kašičicu, čeka se i njegov fizički napredak. Možda Lučić, mada… Nedović puno igra u Crvenoj zvezdi, kao i Radosavljević, ali mislim da su samo još jednom potvrdili svoj talenat za mladu selekciju Srbije, do dvadeset godina. Iako, jako je teško probiti se u sam vrh iz ekipe koja gubi u serijama… Kragujevački Radnički ima svojih problema i nema momaka zanimljivih za zbornaju, dok Milan Mačvan još uvek dominira u Hemofarmu, a sveže krvi nema… Slično je u Košarkaškoj ligi Srbije, iako mogu reći, želeći da zadržim potrebnu dozu objektivnosti, da je Andreja Milutinović iz FMP-a prišao najbliže pozivu selektora za bilo kakvu proveru… Šarena, ali sa malo više crnog, je slika junaka iz Turske. Rašić ne igra u Evroligi, kao ni Paunić, Marković, Mačvan… Bjelica ima problema sa adaptacijom u španskom prvaku, tako da je za sada na desetak minuta igre i dva postignuta „gola“, kao i Kešelj, uostalom, samo što se on „adaptira“ da igra i odbranu. Praktično, kontinuirano nastupaju Teodosić, Savanović i Perović, koji tu i tamo kuburi sa povredama… Veličkovića (neopravdano) nema nigde, Tepić se ni ove sezone, čini se, neće naigrati, Bobi Marjanović grčevito grebe da dočeka novu godinu u Moskvi… Krstić se oporavio od povrede, Raduljica neće baš skoro, ako zaigra punom snagom početkom 2011… Naravno, rano je za opšte zaključke, sezona je još u svojoj prvoj trećini…

Krenula je i Jedinstvena juniorska liga, promenjena za tri nova tima: Morava iz Vladičinog Hana, beogradska Mega vizura i Crvena zvezda dopunjuju 12 ligaša. Ako se pogleda poimence, uočljiva je koncentracija kvaliteta u glavnom gradu (pet sastava), dok pokrajinske boje brane Hemofarm i Novi Sad. Čačak (sa dve ekipe) i Radnički (Kragujevac) i dalje se drže u vrhu srpske košarke… Sad, alal vera Knjaževcu i Hanu, postavlja se logično pitanje: igra li se basket u Leskovcu i Nišu, hoće li skoro ovim sportom ozbiljnije početi da se zanimaju dečaci u Valjevu, Kruševcu, Kraljevu, Užicu, Pančevu, Zrenjaninu, ili će ovi prvoligaški timovi biti samo poligon za igranje starijih, osrednjih igrača sa strane, koji donose katkad i opstanak, ali nikakav basket-napredak klubu i gradu…

Sa započetom temom ove kolumne samo prividno nemaju veze redovi koji slede. Naime, moj prijatelj Ivan Golac, jedan od retkih fudbalskih trenera Intelektualaca i Ličnosti (zato mu i ne daju da radi kod nas), rekao je nedavno jednu veliku istinu, koja važi i za košarku: „Treneri prave greške u primarnoj selekciji, pa posle od mediokriteta očekujemo da igraju brzo i moderno.“ Sad, želeći precizno da odredim značenje reči „mediokritet“, konsultovao sam debele knjige i uverio se da je to, bukvalno, „osoba osrednjih, prosečnih intelektualnih sposobnosti“… Tako dolazimo do zatvaranja kruga i spoznaje zašto je sve manje kvaliteta i u košarci. Biraju se podobni i maksimalno poslušni, redovni posetioci teretana, dok oni sa idejom i karakterom ne prolaze selekciju; odabir je i po burazersko-rodbinskom, „majke mi principu“ (klinac je najbolji, majke mi!), ima tu i finansijske selekcije (otac je direktor, guzonja, punišić), agresivnih menadžera dobre procene ali lošijeg morala, česta je i selekcija po kafićima i tako dalje… Saberi, oduzmi, da ne idem šire u socio-političku strukturu stvarnosti – košarkom vladaju mediokriteti, bukvalno na svim nivoima! Ili, plastičnije, neće valjda trener čija je moralno-obrazovno-vaspitno-intelektualna ocena sedam, za saradnike i igrače da bira osobe sa ocenom istih vrednosti devet ili deset? Razumemo se, zar ne?

I dalje ostajem u temi, bez obzira što dolazim do Partizana i poraza od Makabija. Do danas su „kolege“ raznih fela o pomenutom meču već sve napisale, rekle, a bogami i nacrtale na tabli, što pozdravljam kao vid edukacije i napretka u tehničko-taktičkom smislu i navijača i novinara, budućih basket učitelja… Ukratko, moj utisak: veća energija bila je odaslata sa tribina nego sa parketa. Drugo, Makabi ima kvalitetniji sastav, a nije briljirao. Treće, kolika je stvarna napadačka sposobnost ovog tima Partizana, merena brojem datih poena po meču (66 u slučaju crno-belih), jer krucijalna je razlika između trčati, maksimalno se boriti i – probaciti loptu (odozgo na dole) iz kontakt-igre kroz obruč prečnika 45 santimetara, a na visini od 305 istih… Ali, A grupa Evrolige evidentno je maksimalno izjednačena kvalitetom (biće tu još produžetaka) i treba razmišljati o svakom detalju i poenu u borbi za prva četiri mesta… Evroliga se zaleće pred poletanje, samo CSKA Duška Vujoševića još nije upalio motore, jer ih je Valensija demolirala. Skromnih 57 datih koševa (63 prosečno), puno povređenih igrača, ali sve je to manji problem od – evidentnog nezalaganja nekolicine Armejaca, kao da tu ima nekog inaćenja? Privatno, siguran sam da nema teorije zavere, već, jednostavno, postoje razlike između rada u CSKA i Partizanu. CSKA je, ako mi sećanje nije varljivo, poslednjih osam godina igrao F-4 završnice Evrolige, crno-beli jednom. Hoću da kažem da su u startu apetiti različiti. Drugo, Lengdon, Holden, Šiškauskas, Smodiš, Hrjapa… osvajali su (više puta, pojedini i sa dva tima) naziv klupskog prvaka Evrope, tako da su oni „veće zvezde“, šire gledano, od svog trenera, što može da znači da nevoljnije, sporije prihvataju drugačiji način rada, jači trening, novi model igre i ponašanja. Dalje, Vujošević je u srpskom šampionu mogao da se zahvali bilo kom igraču (Guroviću, Lončaru…) i da dovede po svom nahođenju svakog anonimusa od koga godinama delje asa, a da niko to ne komentariše. Sad svi apsolviraju kako je Bobi Marjanović promašaj… Na kraju, svaki slavljenički ili krizni momenat među crno-belima bio je završen tako što Duško izađe na skup za medije i, prigodnim, ne retko i poučnim monologom da konačnu dijagnozu, sada se oglasio Andrej Vatutin. No, siguran sam da će Vujošević dobiti potrebno vreme i opravdati svoj angažman, a najsigurniji da se radi o odličnom treneru u trofejnom klubu… Telegrafski iz najjače kontinentalne lige: Barselona izgubila kod kuće, PAO pao u Ljubljani, treća pobeda Olimpije (druga posle produžetka, alal vera), sve manje datih koševa – od 24 tima čak njih 13 nije stiglo do 70 poena, kao da se smanjuje razlika u kvalitetu između prvih osam i ostalih..