Kojom brzinom se odvija srpski basket film – morao bih kolumnu da pišem na dva, a ne na sedam dana, tek toliko da pojedine vesti ne obajate. Ko još priča o ostavci Miće Berića na mesto potpredsednika Partizana, osim ostrašćenih navijača crno-belih koji sve negativno povezuju sa komšijama iz Crvene zvezde, čitaj – prvim čovekom njihovog kluba (PČK). Žao mi je što je Berić, papirološki gledano, nije u Humskoj, zato što spada u omalenu grupu razumnijih, odmerenijih funkcionera, ali isto tako nalazim da abdiciranje najviše ima veze sa petnaestogodišnjim manirom rukovodilaca crno-belih da sve o finansiranju kluba bude “strogo čuvana tajna“, objašnjena u nekoliko reči – “pravimo čuda bez dinara, svi nas mrze i sapliću“.
Naravno, svaki novac ostavi trag – kasnije saznamo da oni i nisu bili u tako bednom stanju, barem što se kasice-prasice tiče: država, Marfin banka, biznismeni, obeštećenja, dug kao loš drug i tako dalje, da ne kopam po gomili stajskog đubriva, jer nisam vičan temi… Ali, CZ i njihov PČK sigurno su adresa za objašnjenje, na primer, zašto Zoran Slavnić nije bio na proslavi 71. godišnjice kluba: nije pozvan, nije mu se išlo, nosio tetki lek, ili – upiši sam? Ako je ovo prvo, a liči, sigurno nije administrativna nego greška sujete, jer legendarni Mokano nema dlake na jeziku. Ne kažem da je uvek u pravu, ali nije loše čuti ga, makar jednom godišnje na svečanosti koje ne bi bilo da on nije bio ugrađen u crveno-bele temelje. Preciznije – rođendan Zvezde bez Moke je kao pohovani sir bez sira, samo prezle. Ali, gordost i sujeta su prokazani greh pre više od dve hiljade godina…
Idemo na vedrije teme (he, heee) – ABA i KLS liga! O obe ligice-bezbrigice tupim pero već šestu godinu, stekao sam samo gomilu ''neprijatelja'', a sad vidim – većina misli isto kao ja, samo neće da prizna, još uvek se ne isplati, nije podobno dok neki PČK ne da znak za botovanje. Elem, odigrano je poslednje kolo (regularno, podrazumeva se, pošto je pet mečeva igrano istovremeno, u ponedeljak od 18 sati po balkanskom kišovitom vremenu) koje je potvrdilo početna predviđanja: novajlije Tajfun i Sutjeska neće dogodine plesati u istom rangu (ili, možda hoće?), parovi polufinala doigravanja za prvaka su Budućnost-Mega Leks i Zvezda-Cedevita (ili, možda i nisu?). Braaavo, evo nekoliko golicavih (ne slika i priča) pitanja: hoće li polufinale (na dve) i finale (na tri pobede) uopšte biti odigrano? Hoće li broj klubova-učesnika biti redukovan sa četrnaest na dvanaest? Ako CZ dobije ''ugovor-licencu'' Evrolige na tri godine (a hoće) – čemu i kome ABA papazjanija? Ko će poslednji da se preda, da ugasi svetlo kad svi odu (ja znam, ali me sramota da kažem)? Da li je tačno (i zašto jeste) da je ova ligica od šezdesetak momaka iz četiri srpska kluba afirmisala samo jedno (kom. 1) novo ime – Marka Gudurića? Zašto niko ne govori o činjenici da su sve nacionalne lige maksimalno uništavane i slabljene petnaestak godina (pogledati klubove i njihovu igračko-trenersku snagu oko 2002-2003. godine)? Ko treba da ''spusti rampu'' na ovo trgovačko goluguzanje, vrati nacionalna takmičenja i za četiri godine proveri da je kvalitet ponovo na zavidnom nivou (i zašto jeste)? Evo, ja ću da kažem – to ne treba da radi ''politika'', nego ''struka''. Tačka…
Košarkaška liga Srbije (he, heee), kao krovno takmičenje u Srbiji, nije pod ingerencijom Saveza, više je kao ABA – ''javno trgovačko društvo'' (podvući masnom olovkom ono ''trgovačko'', koje ovih dana baaaš dolazi do izražaja). O tome sam tek zalud piskarao pa digao ruke, da me ne omrzne i ono malo preostalih drugara i komšija. Vidim, projavljuju se istomišljenici, stidljivo promaljaju glavu, što znači da je neki PČK dao mig očima gore-dole. Da se ne ponavljam, evo jedne (istinite, nažalost) skaske o KLS ligašu iz centralne Srbije, mada geografski nisam baš najsigurniji: ugovori igrača predviđaju ''čak'' sedam plata, primili su jednu (prvu i poslednju) i treba da udaraju nogama u zadnjicu od sreće, pa su stoga prešli na ''plan A'' – kladionice u zemlji i van nje! Imaju stan i hranu (izdržaće još četiri kola), treniruckaju četiri puta sedmično (ponedeljkom je obaaavezno fudbal, igrači protiv trenera i uprave, nema po cevanicama), ko hoće, a ''najbolji'' igrač ''hoće'' dva puta, tako mu odgovara, uz sva prava na i oko terena. Parice od opštine pojavljuju se sporadično, a tu je večni predsednik (model – ''i posle Mene Ja'') da ih podeli (model – ''od Ja ka Meni'') tako da svi osim njega budu nezadovoljni, što odlično radi. Naravno, juniorske selekcije su na nivou statističke greške, mediji za sitnu uslugicu (model – ''srednja pica'') pišu bajke o antiklupčiću i idila se nastavlja… Evo, za kraj, nekih pitanjca oko KLS-a: zašto Savez odugovlači pripajanje pod svoju ''kapu'' ove ligice – jer se boji nagomilanih fekalija i raščišćavanja istih, ili neki moćni PČK i tu drži banku? Kada će zaživeti domaća jaka liga sa smislom, koja će biti poligom za razigravanje mladih i kvalitetnih, a ne olinjalih igrača, trenera i mumificiranih funkcionera (o njima sledi posebna kolumnica, po modelu – ''drž'te lopova'')? Da li je tačna (i zašto jeste) floskula da od domaćih basket zajebancija najviše koristi imaju sudije? Dovoljno, mada bih mogao u nedogled da lamentiram. I ovaj ''problem'' može se do septembra rešiti, samo da se pita – ''struka'' a ne ''političari''…
Primetili ste da komšiju NJofru nisam pominjao, pošto na dnevnom redu nisu bila klupska, nego šire košarkaška domaća i regionalna razbibriga, što ne znači da ne mislim na njega. Recimo, trenutno radi pod sloganom – ''previše je budala, a premalo municije'', čita deklaraciju šampona za kosu (model- ''razblažena kopriva'') i sluša sebe samog…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
