Vulgarni rijaliti

Elem, meni barem zanimljiva je bila izjava Gala Mekela, sada igrača Makabija, doskoro statiste u crveno-belom: „Tek sam na kraju shvatio da sam doveden kao privremena zamena za Markusa Vilijamsa, trener i menadžer nisu znali za to, ali predsednik jeste…“ Hmmm. Je li to Mekel rekao da trener DR nije znao nešto oko igrača, a da je predsednik NČ znao više? Ili sam ja moguće pogrešno shvatio, ili je loše citirano u prevodu, ili je to bilo samo tada a nije u slučaju Milera, Micića, Kinsija, daleko bilo Big Sofa, Nastića, Tompsona i drugih? Nema veze, sve je prošlo nekako nezapaženo, pokriveno evroligaškom utakmicom u Pioniru Crvene zvezde protiv Fenerbahčea (65:88). Tu imam više nego obično nedoumica, da krenem od zagrevanja. Baaaš lepa scenografija i muzika, akcenat na obeležavanju stogodišnjice Mojkovačke bitke, odnosno podizanju adrenalina. Sad, uz svo poštovanje istorije, nešto razmišljam u elektronskoj formi: da li je to ustaljena praksa na svim evroligaškim mečevima, odnosno, ukoliko neko od turskih, španskih timova bude slavio nešto iz bogate ratničke istorije, hoće li to manifestovati na zagrevanju? Drugo, zanima me ko je inspirator scenarija i da li je amater-naturščik ili profesionalac? Treće, da li su tom prigodom više bili motivisani Miler, Cirbes i Kinsi (Zvezda), ili Bogdanović i Kalinić, da ne pominjem trenera Obradovića (svi Fener)?

Važnija od toga je igra Zvezde koja se, kao što sam predvideo, kvalitativno razblažila stalnim dovođenjem novih snaga. Tandem Jović – Cirbes izgubio je na ubojitosti a „dobio“ na nervozi, Miler i Kinsi su van ekipnog napadačkog sistema, u odbrambenom nisu ni bili (niti će biti?), Gudurić ima manje minuta ali isti broj šuteva i i vreme kontakta sa loptom, Lazićeva odbrambena rola čili, jer ga manje momaka prati, Simonović reinkarniran na poziciji krilnog-centra i tako dalje. Recimo, niko otvoreno da napiše da je defanziva Milera, posebno skok, bila na donjoj granici lepog ukusa i domaćeg vaspitanja, da ne kažem nešto gore. Hoće li kod njega preovladati basket nad estradom („mrtva lisica“, fensi odevanje, atraktivna cura, šajkača i slično) videćemo početkom juna, kad se podvuče crta. Opravdanja tipa „ne leže nam“, „oni su NBA sastav“ su alibi varijanta. Tri puta je CZ davala Feneru od 65 do 71 poen, ali je sada primila neočekivanih 88 koševa, to je krucijalni problem. Zaključak, igrače i stručni štab CZ čeka teško proleće, na dobrom su putu, ali „navigatora“ treba smiriti, kao da se zaigrao lego kockama (komšija Njofra: „objasniti mu doskočicu – zaigraj, ali i za pojas zadeni“). Odnosno, vratiti prošlogodišnji imidž na terenu: retko viđena timska energija, koja se uglavnom manifestovala u odbrani i kontri, kasnije u individualnim rešenjima u ofanzivi, gde je dodavanje (asistencija) dominiralo nad driblingom, kolektivno nad pojedinačnim…

Sa srpske basket scene nisam propratio zbivanja u Partizanu, odnosno dolazak Aleksandra Džikića, što činim sada. Uz lično zadovoljstvo što je DŽile na kormilu crno-belih i čestitke uz prizivanje što veće doze sreće, notirao bih sledeće. Prvo, ovaj kouč morao je neke od prethodnih sezona da dobije šansu; drugo, startna pobeda samo je potvrdila sve probleme koje je imao i Pera Božić; treće, hoće li početna podrška zaživeti kod svih struktura u i oko kluba; četvrto, promenili su trenera, da li treba još nešto (ili nekog)? No, vreme je pred nama (mada iskreno, preda mnom ne baš toliko), zabeležićemo. Dobri bratić Njofra živnuo je dolaskom Džileta na užarenu klupu, ponovo posećuje tekme crno-belih, mada ima običaj zagonetno da kaže – „samo mirno, ionako je sve izgubljeno“…

Kad sam već dotakao „vulgarni rijaliti“, spada li u to, barem što se basketa tiče, stavljanje fokusa na anketare, a ne najbolje izanketirane u prošloj sezoni? Bavljenje poslednjim zbivanjima oko doktora Boška Đukanovića, a manje oko Metalca, igre i tri pobede pulena Vlade Đokića? Merenje menadžerskih potencijala Mega Leksa, ili kvaliteta igre, povratka Radeta Zagorca na parket i tako dalje i tome slično. Mada, iskreno, teško je odoleti. Recimo, kako da pri pominjanju ABA trgovačkog sistema i sam ne padnem u tu zamku? Kvalitet, osim četiri vodeća tima, na nivou je KLS lige (plus jedan igrač od hiljadu evra mesečno), rezultati su „čudno smešni“, da ne idem u dublju analizu. Od petog (MZT) do četrnaestog mesta (Tajfun) samo jedna pobeda je razlike, tek se očekuju brzinski skokova i padovi forme (u nedelju dana), što svakako neće doprineti regularnosti ove posrnule ligice. Naime, predviđeno je skraćenje na dvanaest timova naredne sezone, s tim što će dvanaesti učesnik biti iz države sa najboljim koeficijentom (sva je prilika iz Crne Gore, čitaj Sutjeska), a dva poslednje plasirana kluba neće imati pravo nastupa narednih godinu dana, itd… Da skratim. Ako se uopšte bude igrala, ABA regionalna ligica brojaće i nadalje četrnaest timova, s tim što će se kola slomiti na Šentjuru, jer ima „najslabija leđa“. Nastaviće se…