Žaba i okean

Evo dela: “Na filmu se pojavljuju ljudi koji to rade prvi i najčešće poslednji put… Kada se poveća obim, čovek izgubi smisao za kvalitet, tako je i na filmu. Budući da se u međuvremenu ogroman broj filmova nametnuo, nametnula se i proizvodnja i onda u najvećoj meri filmove rade ljudi koji nisu naučeni svom zanatu…“ Ne znam za druge oblasti, ali je stanje u domaćoj košarci preslikano, po onoj najčuvenijoj izreci NJofre Paviljonskog – budali ne treba dati šansu, sigurno će je iskoristiti!

Naravno, to nema baš mnogo dodirnih tačaka sa Crvenom zvezdom, koja odlično pliva sva četiri stila. U Evroligi posle devetog kola naš šampion je na podeli devetog do dvanaestog mesta: četiri pobede i poraz više imaju još Milano, Efes i Barselona. Nalazim da će i ova četiri tima biti pretendenti za sedmo i osmo mesto, koja vode u razigravanje, kao i da Žalgiris, Galatasaraj, Bamberg i Uniks nemaju šanse za prodor u osam, mada treba biti oprezan, tek ove nedelje završava se trećina nadmetanja… Što se tiče prvih osam, ovako vidim situaciju: CSKA, Real i Fenerbahče nisu upitni, ni bodovno, ni kvalitetom tima i igara. Po jednu pobedu više trenutno imaju dva grčka sastava – Olimpijakos i Panatinaikos, Makabi, kao i Darušafaka i Baskonja. Poraz kod kuće u prvom kolu od Darušafake, kao i sa većom razlikom od Panatinaikosa i Efesa – stavljaju našeg šampiona u nešto težu poziciju za četvrtfinale, mada najviše boli izgubljen meč na strani od Uniksa. Teško je računati sada, dvadeset jednu etapu pre kraja. Drugi podatak, osim tabelarnog, koji nije plod mašte i analize već realnosti je – odnos datih i primljenih poena – 656-674. Tačnije, od Zvezde je samo Barselona (koja je možda i “najneprijatnije“ iznenađenje lige) dala manje koševa, a srpski trofejni klub je na prvom mestu po defanzivi sa 75 primljenih koševa po meču. To sve i objašnjava – nedostatak “lakih“ koševa, meč vinera, barem još jednog igrača sa sigurnih petnaestak pogodaka… E sad, ne znam naizust delove klupske politike, naglašeno je početkom oktobra da je ABA liga prioritet, gde do polufinala neće biti nikakvih dilema: crveno-beli su jedini neporažen tim, sa svih jedanaest pobeda u nizu, uglavnom sa velikom ili pristojnom razlikom. Sad, razmišljam glasno, pošto se po novinama pojavljuju razni igrači kao moguća pojačanja – hoće li se podići još novca i pokušati uploviti u drugi krug EL, a nikakve parice nisu garant, ili će se ići na razigravanje nekog od mlađih igrača – Simanića, Dobrića, što je u perspektivi “siguran“ dobitak. Dakle, pred ljudima koji vode klub i stručnim štabom je krucijalno pitanje – “monolog ili recitacija“?

Kad pomenuh “lažnu“ Jadransku ligu, da notiram i plasman ostalih srpskih klubova: Partizan je na trećem mestu sa skorom 8-3, Mega je sedma sa 4-7, a FMP jedanaesti sa 3-8. Lično nalazim da je svaki plasman blizu realnosti, verovatno su crno-beli pozitivno iznenadili. Upravo zato nešto mi nije jasno, “javlja mi se“, a možda i haluciniram: posle nedavna tri poraza kao da su podigle glavu “sile mraka“, šuškalo se o nekakvoj smeni trenera, javljaju se likovi koji su godinu dana imali zašivena usta, pretpostavljam da je zato i trener Aleksandar DŽikić poručio istim da ne žure (šest meseci unapred) sa zaključcima, odnosno – na kraju rata broje se mrtvi. Veliki klub, apetiti svih koji su okolo rastu, svi misle da znaju bolje… Ne u vezi sa rezultatom, ali sa crno-belima svakako, javio se intervjuom za portal “Partizan.net“ i dugogodišnji kouč Duško Vujošević. Prenosim delove koji se meni čine zanimljivim, posebno u odnosu na struku: “Trenerski posao je dobro plaćen, ali sa druge strane skupo košta… Možda neko misli da ja imam rezervno zanimanje, neke firme građevinske, marketinške delatnosti ili da sam se u transferima ‘grebao’ i ‘talio’. To sa mnom nije slučaj… Pristao sam da mi u ratama isplate dugovanja (…), ali te pare ja ovim ljudima sigurno neću oprostiti, jer to nije pitanje ljubavi…“

Podrazumeva se, o “časovima ljubavi“ uvek se može diskutovati, ali ne i u sledeća dva primera: kapa dole Marini Maljković koja diljem Srbije otvara besplatne škole basketa za devojčice, kao i ljudima iz kompanije “Mocart“. Naime, koliko juče obnovljen je košarkaški teren u ulici Stjepana Filipovića, a poneo je ime po najtrofejnijem igraču i bivšem treneru Partizana – Petru Božiću. Ovo je čak trideset šesto sportsko igralište preuređeno u okviru akcije za omasovljenje sporta u Srbiji – “Sto terena za jednu igru“. Pozdravljam sve akcije ovog tipa, samo imam neke dileme: ko će da trenira i igra se, kad se fizičko vaspitanje maltene ukida – radiće se na velikom odmoru (otrčiš do obližnjeg kioska po hamburger, ili sličnu zdravu hranicu)? Dok susedi Mađari – ako se ne varam – svaki dan imaju fizičko u rasporedu, naši naučnici ga ukidaju, tako da smo u situaciji telesno nezdrave (dakle bolesne) nacije, čiji intelekt i duh, posledično, takođe pada u jendek. Da li je u pitanju nedostatak sive mase, posledica “partijskog nepotizma“, ili smišljeni dugoročni plan – ja ne znam, razmislite svako za sebe… Na kraju, još jedna zanimljiva glavolomka komšije Njofre – šta zna žaba iz bunara o okeanu?