Prošlog četvrtka ponovo je beogradski Pionir bio stecište retko viđene navijačke doping-energije, koja se prenela na parket i dodatno stimulisala košarkaše Partizana u predivnoj pobedi nad moćnim Olimpijakosom. Kvalitetnom igrom u svim segmentima i, pre svega, fanatičnom borbenošću, crno-beli stigli su do druge pobede u pet kola Evrolige. Osim Marića i Mekejleba, čija je igra najkonstantnija u pozitivi, „treći čovek“ bio je Aleksandar Rašić sa 25 poena (8 od 13 šut iz igre, uz 5 asistencija). Raskošna partija! Ako se prisetim da je u prethodne četiri utakmice Evrolige Rašić lutao terenom i postigao u zbiru mršavih 13 koševa, jasno je da je te večeri nadareni momak od skromnog epizodiste samovoljno postao glavni akter predstave za čitavu naciju. Nadam se, pošto znam da ima izražen i ljudski i košarkaški kvalitet, da će stečeno samopouzdanje pretvoriti u stabilnu igru.
Ali, za prolaz među 16 odabranih, u preostalih pet kola srpskom šampionu trebaće štošta: još koja rola Kecmana kao protiv Orleana, mnooogo više od pet ličnih grešaka i otprilike toliko poena Veselog, dvocifreno poentersko buđenje Robertsa i – džoker, odnosno bolje od „očekivane igre“ nekog od preostale šestorice iz sastava crno-belih. Biće nasušno potrebna, kao redak lek i povelika doza sreće, jer se može dogoditi da u grupi „B“ neko završi učešće i sa pet pobeda, dok će, gotovo sigurno, u „A“ grupi, gde je i Cibona, jedan tim otići u drugi krug sa samo tri trijumfa, a to će najpre biti hrvatski evroligaš! Ali, ne može se ni u sportskim igrama sve predvideti, jer ima previše varijabli za složenu jednačinu, od kojih poneke nemaju veze sa košarkaškim terenom. Sigurno je samo da uz ovako nadahnutu i hrabru igru i odanost klubu, kakav god krajnji rezultat bio, neće biti zamerke od strane ozbiljnih, dobronamernih basket analitičara nikome iz tabora Partizana. Stoga nadaleko čuvenu lajkovačku prugu, kao i izvesnog Mileta, lokalnog šereta koji ide šinama sa još jednim drugom, pušeći cigaru, normalno – treba ostaviti pesmi i legendi…
A finansijski momenat, već izlizan kao argument od silne upotrebe po medijima i šire, to će potvrditi svi sportski radnici u Srbiji, bar poslednjih desetak godina prkosno je konstantan, bez znakova krize: para nema ni na vidiku! Tako je i beogradski Partizan, pobedom nad Olimpijakosom, koji ima nemerljivo veći budžet, upravo potvrdio moju skorašnju tezu: bez para se ne može, možda je skroman donji nivo tri miliona evra, ali ni 43 miliona ne garantuju pobedu, recimo u Pioniru, ili osvajanje prvog mesta u Evroligi, recimo u Parizu 2010. godine.
Hemofarm i, naročito, Crvena zvezda, maksimalno su stabilizovali formu, što je značajno jer je počelo i takmičenje u Evrokupu, što znači dve utakmice nedeljno sa dugim putovanjima. Drugo, takmičarski sastavi dobili su potreban mir za trening i atmosferu osmeha na licima. Još samo kad bi rukovodstvo jednog od ova dva kluba shvatilo – ne da im ova sezona ne donosi ništa, pošto crno-beli i iduće igraju u Evroligi, kako se oni teše, nego da im košarkaška godina koja je u toku – jedina i može doneti išta! Osim ako se renesansa (i humanizam?) dotičnog kluba ne tempira za 2012, za olimpijske igre u Londonu. Nije ovo ni anagram ni igra reči, već stvarnost, do koje se može doći zakonomerno, ne preteranim umnim naprezanjem, niti trocifrenim koeficijentom inteligencije…
FMP je samo porazima završio četvoromeč sa hrvatskim klubovima u NLB ligi (od čega su od Zagreba i kalorične Cedevite izgubili u Železniku). Tako se izmiče nada o četiri srpska kluba na Jadranu. Samo dubinski ponor negdašnjeg prvaka Evrope, sarajevske Bosne, pokazuje da FMP ne može biti poslednji, četrnaesti, dok je za jedno od preostalih dvocifrenih mesta na tabeli – veliki kandidat. Šteta za četvorostrukog osvajača Kupa i dvostrukog pobednika Jadranske lige. Ozbiljna analiza dovela bi, najverovatnije, do rešenja ovog neočekivanog rebusa. Ovako, tanji se, doduše sporo i ta (zlatna) žica srpskog basketa, začeta oko 1995. godine…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
