Zatečena Zvezda

Dakle, jedna muka skinuta je sa dnevnog reda, zasluženim zauzimanjem poslednjeg mesta nekad moćnog Zadra, koji je svoju eroziju iskazao promenom trenera (Grdović je „broj tri“), igrača, nepotrebnim igranjem u Evročelendžu i, najpre, sa preskromnih sedam pobeda… Imam ideju, tim povodom, o nekoliko detalja. Prvo, sve čestitke, prvenstveno, igračima, Mihailu Uvalinu i njegovom stručnom štabu, naravno i gospodinu Mirku Pavloviću. Hteo bih da aplaudiram i ljudima koji rukovode klubom, „prvom čoveku“, recimo, ali ne znam ko je i postoji li taj? Drugo, da postavimo stvari na pravu meru, bez egzaltacije: Zvezda je jedva trinaesta od četrnaest učesnika, tako da ja od toga ne bih pravio čudo neviđeno (još manje „čudo u Šarganu“). Treće, nije – kako su objavili pojedini mediji – ovim ostvaren nekakav opstanak, odnosno učešće i naredne sezone u regionalnoj ligi, već je Crvena Zvezda samo stekla pravo da se kroz Superligu (skupa sa još sedam timova) bori za jedno od prva četiri mesta, koja znače i ulaznicu u NLB za 2011/12. godinu… Četvrto, a najvažnije, ovaj pozitivni trenutak treba iskoristiti za podizanje kompletnog Kluba na viši nivo, možda dovođenje dva kvalitetna igrača, skupljanje nešto parica, mobilizaciju pred start Superlige. Jer, da se ne lažemo, prednost Crvene Zvezde, što se ne može reći za većinu timova, je u tome što jednom kvalitetnom pobedom, kao što je bila narečena protiv „zmajčeka“, dovodi (opet) u Pionir sedam hiljada odanih navijača…

Naravno, blaga tenzija već se oseća kod većine superligaša, jer će crveno-beli učiniti da neizvesnost i kvalitet takmičenja dostignu maksimum. Nego, pojedini su me dobronamerno (jeste!) već kritikovali što se nisam osvrnuo u prošloj kolumni, u predviđanju nastupajućih događaja, na lik i delo ljudi koji će „deliti pravdu“ u borbi za šampiona Srbije, odnosno sudija. Dobro, mogu i to, pogotovo sad, u ulozi dokonog posmatrača, ovdašnjeg. Biće, da uprostim, kao i do sada, malo će se toga promeniti. Ko se ljubio i bio „dobar“ sa svima, a ipak odradio sve po „pravilima službe“, odnosno iskrojio tabelu – i dalje će to raditi. Ko je sudio po savesti i znanju, ali je izbegao da arbitrira oba poslednja polufinala i finala (virus, „samo tetki da odnesem lek“, neko je pretio i slično) – radiće po oprobanom receptu, koji će mu prepisati isti „doktor“. Ko se i dalje dvoumi između dva kluba, grada, države – neće ništa bitno promeniti u sledeća tri meseca. Ko… Jednostavnije, pošteni i kvalitetni će to i ostati, neznalice i mešetari će služiti da „namaknu rezultat“. Jedino, nadam se da će pozitivnu energiju i svetlo u to živo blato uneti gospodin Branko Jovanović, koji će, sa grupom bivših sudija i poznavalaca materije, pratiti takmičenje i voditi brigu o arbitrima. Naime, ne sumnjam ni u njegovo znanje, a još manje u čast i poštenje, mada čujem kako ga već prozivaju i mažu pomijama „zainteresovani“ u medijima… Zato se glasno pitam, hoće li mu dozvoliti samostalnost i slobodu odluka oni koji, praktično, već godinama vuku iza scene konce u ovom košarkaškom lutkarskom pozorištu? Sa srećom i gospodinu Jovanoviću…

Na kraju, jedna lična opservacija, skoro ispovest: uopšte i nije loše kad si bez posla (pod uslovom da imaš nešto dinara za hleb i pasulj, prazan, posni i da ne traje predugo, normalno), kao što je moj sadašnji status. Obilje vremena koje se korisno može iskoristiti je na raspolaganju, tu je i retka prilika da“ prijatelji“ pokažu svoje pravo lice, mobilni telefon ne zvoni, sa pedeset spadneš na tri poziva dnevno… Većini je žao što je „tako ispalo“, neki te blago sažaljevaju, kao da imaš ebolu, u najmanju ruku, mediji te smeštaju u klubove po sopstvenoj volji, tako da poslednji saznaš, kao prevareni muž, „gde ideš“… Drugi te neumereno hvale, kao da si brat blizanac Fila Džeksona i tako dalje, srpska posla. Opet, dobro mi dođe da češće obiđem komšiju Njofru i čujem po koju mudrost. Tako, pre neki dan, dok smo ćaskali opušteno, izreče još jednu jaku – „uvek neka budala pokvari nešto lepo“…