A da ne, bez da

Ne puvam se, drago mi je da se Danas sve više čita (osam puta više od poslednje ispaljotke AV o tome). Inače, ljudima slično mi govore mnogi u tramvajima, na ulici, protestima…

Ali, to mi pomaže i u vezi s ovim tekstovima, ne moram mnogo da se sekiram ako se ponavljam, a dešava se. Kao i sad što će…

Onomad mi se omače da iznebuha ispalim „inovativnu“ sklepanicu JADNI JAVNICI. Baš mi se dopala, preporučam je za širu upotrebu. Fina je i što sadrži em (nostalgičnu) čestu sintagmu „javni radnici“ iz SFRJ epohe, em udružuje mnogo toga što primećujem – posustalu i jadnu javnost, isti takav javni govor i njegove aktere iz redova „političkih, kulturnih i javnih radnika“, kako se to nekad govorilo…

Imamo svojevrstan paradoks – što je više organizacija koje brinu za famoznu „medijsku pismenost“ u zemlji oskudne elementarne pismenosti (eto, ponavljam se) i što su veći timovi medijskih savetnika naših „čelnika“, to je stanje gore. (Uzgred, a nimalo uzgred, čujem da u samo jednom „tronazivnom“ važnom ministarstvu, u odeljenju za medije i javnost ima više ljudi no u redakciji Danasa.)

I baš zato, nisu sitnice ono što lovim po medijima, u govorancijama i ovih i onih i trećih za koje nikad ne bih glasao da nisu „manje zlo“ dok ne prestanu da praJe i počnu da praVe, i dok ne počnu da govore „mi bismo“.

Evo kratkog popisa iz proteklih meseci: „neraskidljivi spoj sa vinom“, „duboko pristupajuća zemlja“ (u smislu država, ne oranica), „VREME je danas oblačno sa periodima sunčanog VREMENA“, „da pričamo dugačko“, „došlo je do plagijata“, „radni elan ophrva čoveka, pa se probudi“…

Već se na vrh penje koliko se uobičajila poštapalica tipa „ono što je, to je“, „ono što je važno jeste to“ – nema političara, pa i novinara koji tako navodno ne naglašavaju svoju (često praznu) misao. A na vrhu je BEZ i BEZ DA. I u ovom listu, naročito u naslovima naći ćete često (ako naveče ne promenim), da bi naslovi bili kraći i time krupniji upotrebu „bez“ tamo gde je ispravnije „nema“. Objašnjavam to ovako, ali džaba: uporedimo npr. naslov MINISTAR BEZ ODGOVORA, kad on NEMA odgovor, sa naslovom KAUBOJ BEZ REVOLVERA. Kauboj ima kolt, ali ga sad za ovaj naslov nije poneo pa je zato bez njega, a ministar uopšte NEMA odgovor, a ne da ga ima, pa je sad pred novinara pošao bez njega.

„Bez da“ se sve češće koristi umesto ispravnog „a da ne“ i onomad je pravdajući ministra Malog, premijerka ispalila rafal toga „bez da“. Ne može npr. „govorio je, bez da je rekao“, mora „a da nije rekao“. Ovako je, da se ZAVITLAVAMO, ona „govorila bez da je ispravno rekla a da nije“.

Mada i ovo liči na to, okolišenje, umanjivanje, visokoparnost, nepotrebna stručnost ostaju za sledeće tekstove. A povod je što je od „jadnih javnika“ malo ko izgovorio – ministar je plagirao rad, već pristojno „došlo je do plagijata“. Zato se moramo obračunati i s onim „pametniji popušta“. I okoliši. Dokle!