Aluminijumsko doba

Naočare su poput alkosa ili narkosa, dakle, zavisne OD nečeg, od čega li!? Ipak, nije mi to dovoljan izazov za ovu pisaniju, jer mi se čini da je i ovoliko dovoljno, ionako nikog za to nije briga. A i napipao sam baš dobru temu.

Mnogi koji su to (na)učili, još se sećaju kako se razvoj civilizacije meri po tome od čega je čovek – kao da je on najvažniji, korona je pokazala da nije – pravio oruđa za rad /je stvorio čoveka/. Znate, staro i novo kameno doba – paleolit, neolit (da li je i naša reč litica nastala od grčke litos?) pa bakarno, gvozdeno i tako dalje, doba.

Pa mogu li i danas civilizacijski nivoi u nekoj sredini da se mere – izborom i upotrebom građevinskih materijala. Sasvim slučajno sam napravio to amatersko istraživanje: odem u Zaječar da potražim, pa ne nalazeći, počnem da se raspitujem gde mogu da se kupe aluminijumski profili. Za neke stubiće.

Epilog je bio – u tom nekad centru regiona sa, sada ne posustalom, već skoro nepostojećom privredom – nema trgovine gde se može kupiti taj materijal. Mogu eventualno neke lajsne i dodaci uz PVC stolariju.Nema, kažu, potražnje. Skuplje. Ali, ima u Negotinu. I gotovo, kažem sebi, pa nabaviću gvozdene profile.

Ipak, sve to me prilično zbunilo. Kako, manji grad, a ima. Posle se dosetim. Zahvaljujući velikom broju ljudi i generacijama potomaka koji rade u inostranstvu, kupovna moć je sigurno veća. A uz to, odavno – još završni članak iz novinarstva sam radio o tome – u tom se kraju grade (nepotrebno) velike kuće koje najčešće zvrje prazne jer onaj veliki broju ljudi i dalje radi u inostranstvu, a generacije potomaka nešto i ne planiraju da se vrate.

Ali, ovde grade. Takmiče se. Ima kuću sa liftom, a komšija će iduće godine da sruši potkrovlje, dozida još koji nivo, ugradi lift i ima em veću kuću, em i bolji lift. (U nekom mestu u Homolju, jedan je sazidao kuću i napravio potkrovlje sa luksuznim ulaznim vratima na spolja, bez stepenica, i podom od debelog čeličnog lima za vampira. Jer se zna – vampir u kuću ulazi sa tavana…)

Prvi zaključak: Negotin s okolinom ušao je u naprednije, aluminijumsko doba, a Zaječar je zaostao i još je u gvozdenom, pa i drvenom. S druge strane, džaba takav napredak ako se po gradnji vidi demografski pad, ekonomski neracionalna gradnja, i civilizacijski napredak u kiču. Treba samo pogledati na internetu kakve se sve recimo dvorišne kapije nude – i cvetići i kružići i ornamenti – sve od aliminijuma.

To naravno ne znači da Zaječar stoji bolje – naprotiv, tamo je kupovna moć manja, sirotinja se širi, mladi beže od svega, štedi se na svemu (čak se i dugme na veš-mašini, čujem, podgurkuje da skrati program i uštedi struju). Uz to, proteklih decenija bio je veliki talas doseljavanja iz pečalbarskih mesta, a dunđerska filozofija i mentalitet su takvi da ni gvožđe ne bi  upotrebljavali kad bi moglo sve od drveta. I blata.

I sam sam dokaz toga. Dok sam bio tamo, bio sam se odlučio za gvozdene stubiće. Tek sad u Bgd setih se da mogu da pazarim u Negotinu.