AV(E), LOGOR(E)!

Proces je, elem, počeo još onda, tepali smo mu utešno i pomodno – tranzicija. Ovih godina je usavršen do sabirnog centra. No, i dalje mu se tepa tranzicija, kao da je „Srbija slobozabodna ko Češka“. Ili da je i u ovoj drugoj, kao na Balkanu, ona plivala u rekama zaraćene krvi.

I – manemo li se uprošćavanja, opravdavanja i iskrivljavanja, te biranja „baršunastih“ imena za razaranje institucija i stvari nazovemo pravim imenom, videćemo da i ovaj naš logor čuva SS. Siromaštvo i strah. Od to dvoje se pletu okca mreže što sputava čitavo društvo i drži ga u stanju „stokholmskog sindroma“ (oteti se navikava na kidnapere). Baš tome se čudi ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade veleći da ga ne brine toliko što mladi odlaze, već što oni koji ostaju trpeljivo i ćutke „pristaju na samoizolaciju“.

Već smo zabeležili: prvo se učini sve da čitav društveni ambijent polako pristane na umanjene potrebe, a pokaže prave samo kad se npr. pozorišne ulaznice cenom približe džabaluku. A onda se uz svu nezaposlenost, sivo tržište i privredu nerazlučenu od svake vrste kriminalizacije počnu manipulativno u nebesa uzdizati primanja nedovoljna i za one smanjene potrebe. Ali samo to omogućava da vajni strani ulagači dobiju onolike subvencije a da zauzvrat zaposlenima udeljuju crkavicu, dok većinu ne otpuste i to još u roku dok im teku subvencije.

O strahu koji se podstiče i zakonodavstvom, a kamoli stalnom, a kamoli stalno predizbornom partizacijom društva je dosta rečeno – onom od gubitka posla, do nemogućnosti da se on dobije. A najbolji primer udruženog SS, straha i siromaštva je u izjavi penzionera što mi ne izlazi iz glave: „ma, dobro je i 13 hiljada, samo da je ima, vidiš li da OVI ‘oće do Niša da osvajaju!“ To je bila reakcija na kabadahijsku „polemiku“ Haradinaja i Dačića, uz tabloidno sasluživanje da „Šiptari samo što nisu krenuli na Niš“.

Često sam u tekstovima sklon da uočenu neiskrenost naše vrhovne vlasti „na putu u EU“, uz grabež autoritarnih prerogativa, jetko protumačim – ako nas AV ne uvede tamo, uvodi nas u taj neoliberalni logor. A ima i utešna varijanta – da i u EU uđemo sa sve tim žicama.

Na to sluti Vuk Jeremić (ne ovaj iz Danasa): on onomad na nekoj interneTV objašnjava da Balkan, obaška Srbija, u momentu neke nove bliskoistočne krize lako može da postane „sanitarni kordon“ pred zamandaljenom Evropom. Pa kaže, to će biti logor! I zato EU Vučiću gleda kroz prste: za upravnika logora ne treba demokrata, već diktator, pogotovo ako je psihopata. Sad, ne znam za dijagnozu… ali Vuk je bio blizak sa razrednim, psihologom.

Pričam koleginici da ovo pišem, a ona kaže da je, pak, LJuba Stojadinović nedavno uočio da je naš svedržitelj (ko što voli) citirajući Solženjicina akcenat stavio na DUŽNOST kapoa, a ne na smlavljenu SLOBODU logoraša.

AV(E), LOGOR(E)! A može i izvorno: Ave, Cezare, umirući te pozdravljaju!