Bacili i kalendar

Međutim, naročito u vezi s prvim delom, godinama razvijam jednu ciničnu „teoriju“ u vezi s rokovima trajanja koji se utiskuju (odveć često veoma sitnim slovcima) na etiketama raznih proizvoda.

Ta mala pakost cinizma najčešće je namenjena onim čistuncima i prekardašiocima što preterano „picajzliraju“ sa oznakama trajanja. Do te mere da bacaju i ne koriste proizvode, zavisno od vrste, i koji dan pre datuma sa etikete. A, inače, primetili ste, takvi proizvodi su strašan mamac za trgovačke lance i najčešće oni zaslužuju da se u hipermarketima stave na počasna mesta u akcijama sniženja cena. Za tranzicijsku sirotinju ili specijalne popuste za penzionere.

Dakle, zafrkavao sam te pedantne pitanjem – a kako bacili i bakterije znaju tačno datume sa etiketa i znaju li uopšte za vremenske zone, julijanske i gregorijanske datumare…

Kad li, ovih dana – što reko B. Andrejić u ulozi profesionalnog pedagoga za mlađe žurnaliste – „pade mi sekira u sektor“, odnosno u temu ovog kolumnićka. Takoreći iz prve i po ruke saznam kako je tržišna li, sanitarna li inspekcija, naložila jednoj radnji (lanac ne reklamiram, a i znam gazdu, i da nije cicija ne bi platio reklamu Danasu – ne dozvoljava vrhovna vlast) da povuče proizvod na kome piše: UPOTREBLJIVO: 2016. i 2017.

Smatra, dakle, inspekcija da je ovako napisan rok nejasan, da treba da piše upotrebljivo do 31. 12. 2017. Neće da se bakće inspekcija sa pravopisnim pravilima o rednim brojevima, koji su redni ako su sa tačkom na kraju. Dakle, „osporeno“ uputstvo se čita: „upotrebljivo dve hiljade šesnaeste i dve hiljade sedamnaeste godine“. Jok, sprovodioci zakona ‘oće baš da piše do 31. decembra, iako je i taj prednovogodišnji dan obuhvaćen i osporenom formulacijom.

Druga je stvar što će svaki savestan proizvođač – ima li takvih?! – i u jednom i u drugom slučaju, poštujući zakon, blagovremeno da povuče eventualno neprodate proizvode i pre dana dočeka Nove. Da ne rizikuje ni inspektore ni slučaj da bacili ipak znaju za kalendar kao što inspektori ne mare za pravopis.

Kao i sve sitnice, i ova deluje baš kao sitnica. Ali, zamisli li se ta sitnica kao lupa, uveličavajuće staklo i pogleda li se kroz njega, videće se i mnoge daleko krupnije anomalije koje jesu po zakonu, ali nisu po logici. Plus – rđav jezik kojim su pisani dovodi do zabluda i nejasnoća. I, eto još jedne definicije: jezik prava je kažu precizan. Ali može (li) da bude i – precizno glup!?

O tome ćemo nekom drugom prilikom, možda već sledećom. Dotle, da se zabavimo – onaj pompezni ulagivački zakon o legalizaciji se zove Zakon o ozakonjenju objekata. Čorba o čorbi…