Baka (i) Toma

Naduvava ono što je čula, iako nije pouzdano.

Nadodaje sebi i svojoj i porodičnoj prošlosti nezamislive konstrukcije.

Tako je u vezi sa nadimkom, odnosno rodovskim imenom svoje familije razvijala priču kako su oni potomci jedne čuvene srpske zadužbinarske porodice.

Jednom mi je, da li na ovom mestu ili negde drugde na stranama Danasa, jedan tip njenog dijaloga bio model za tekst, valjda se zvao Radio-Mileva ili je to sadržao u naslovu.

U njemu sam se nešto, s pravom, podrugivao Nebojši Stefanoviću.

Taj tip javnog (sa)obraćanja bio tako tipičan za radikalske lagarije, izmišljotine i spinovanja čega se oni nisu odrekli i kad su se tobož presvukli u JEvropejce.

Namerno kažem tobož presvukli, jer kad se ovde i danas kaže (političko) presvlačenje misli se na preletanje, konvertitstvo, a ja pak mislim da je u posvemašnjoj politici laži i samo presvlačenje lažno kao simbol, i mora se uzeti sa rezervom.

Lažni simbol lažne promene, a kamo li preumljenja.

U ozbiljnijim tekstovima (a zar je ovaj neozbiljan, moliću lepo!?) to sam nazvao „nepreležanim i neprežaljenim radikalstvom“.

Sad ne morate da se pitate što sam se setio X-ine laži o imenu familije, ako se setite onog Dolgorukova koga su svojvevremeno oni ovde vodali predstavljajući ga kao potomka Nemanjića.

Ali, još kad sam pisao tu Radio-Milevu, nekako mi bilo žao što trošim na Stefanovića poređenje i sećanje na X.

Jer, na nju me je najviše podsećao Toma Nikolić.

I obrnuto.

Posebno kad se uprepodbio u liku predsednika.

Pljunuta X!

E, idemo ka poenti.

Ona je znala da razglašava kako, osim da sredi stvari za sebe, (nije gradila crkvu) može i drugima u bilo čemu da pomogne.

Omiljen joj je izraz, bio – „imam ja ljUde!“ Pritom je, ko sad Brnabićka, kad naglasi i razvuče ono U u njemu stalo i neko O. A, astal, tako se u selu kaže sto, izgovarala je Ostal gotovo čisto, ali ipak sa malčice A u tom O.

Iza motoa se svašta krilo, najčešće mito. Kad krene lekaru s kim ima veze, pa ga preporučuje i drugima, obavezno je nošena povelika torba, u njoj flaše, baloni, ponekad, čuo sam to nisam video, i prasence ili jagnjence.

I tu je možda najveća sličnost sa Tomom na šta me podsetio on sam.

Ali, podsećajući me u upravo emitovanoj seriji decenijAVlasti, Nikolić je otkrio i samu suštinu, koncept njihove, sad NJegove, ali ne i Tomine vlasti.

Vajka se Toma jednom prilikom što su tako dugo u politici, a nikako da dođu na vlast. Pa objašnjava saradnicima glavni razlog, suštinu – politikom se ljudi i bave da bi došli na vlast.

I poenta – a ne da mole OVE što su na vlasti, da im srede da idu kod doktora, da se leče.

Da ne idu preko veze s vlašću, nego da oni budu vlast, veza nad vezama, sama po sebi. Da se leče i nek se leče, treba da se leče. Odatle i zapošljavanje preko partijske veze kao cilj vlasti.

Tako je bilo u doba Baba X. I Tome. Onda je došao Vučić i objavio da je zločin ako se neko drugi bavi politkom da bi došao na vlast.