Bakar, prah… I pepeo (2)

Kolega je obavestio javnost da iz dimnjaka Topionice (nove) izlazi manje sumpora, ali upozorio da koncentrat što se masovno izvozi na topljenje u inostranstvo ide i vozovima i kamionima u neobezbeđenim prikolicama i vagonima, odakle se zaprašuje okolina pruga i puteva arsenom, kadmijumom itd.

Lokalni ekolozi i aktivisti su se složili da je to nedopustivo.

Ekskluzivno smo (bar ja!) saznali da je Hrvatska to zabranila.

Jer, se osim usputnih regionalnih „kađenja“ otrovnim praho(vi)m(a), baš blizu luke u Splitu gde je koncentrat pretovaran u brodove nalazi obdanište.

Problem je veliki – ako zakoni i elementarna logika ovo brane, i ako već mora da se izvozi (a zašto „mora“, piše u prvom nastavku!) kako to da se ne preduzmu logične mere.

Pakovanje u nepropustljive kontejnere itd… I zašto to vlasti ne čine nego povlašćuju većinskog suvlasnika!?

Međutim, ima još jedna „sitnica“ što je otkrivena u reporterskoj bravurici Ž.V- Ona govori o važnoj pojavi u našoj politici i društvu i kad se ne radi o kadmijumu i arsenu.

(A ova rubrika se i zove „na drugi pogled“ jer „oBožava“ da kroz okular takve „sitnice“ razgleda širi plan!)
Kolega Veljković je u (rodnom) Boru, naime, bio dva dana i prvog slikao kamione bez ikakve pokrivke kakve i moja malenkost sreće u okolini.

Raščulo se, i fama, kao i prah craescit eundo (uvećava se širenjem), pa su se već sutradan mogli slikati prekriveni kamioni, doduše mnogi bez vrata i krova pod ceradama koje mašu prolaznicima i doduvavaju promaju za širenje praha.

Ali, „POKAZALO“ se da je problem rešen. Potemkinovi kontejneri!

E, to (larpurlartističko) pokazivanje da se nešto prikaže, a najčešće više nikad ne uradi do kraja i kako treba, kako (Bog i) zakon zapoveda(ju) je dugogodišnji manir naših vlasti. Naročito u kampanjama pred izbore, a poslednjih godina neprestano, jer je i kampanja neprekidna.

Pa pogledajte kako se na otvaranjima početaka (često nikad nedovršenih radova) oko bulumente navijača voljenih vođa sjati i bulumenta bagera i kamiona koji potom iščile kao i najavljivani projekti.

(Poslušajte bilo koju izjavu onog MinSinMalog, on, samo kao primer među svima, nikad ne objašnjava mere i odluke, nego ih najavljuje da POKAŽE narodu, građanima… kako je sve super. Kao prodaja državnih obveznica koje odu „ko alva“, bez objašnjenja da je to – skupo zaduživanje!)

A kontekst/olakšica za ovakve obmane je civilizacijsko-mentalitetski: u ovom narodu se i dalje većinski, recimo i dvorišta uređuju da „vide ljudi“, a ne da porodici bude bolje!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.