Besmrtnost

Prognozama francuskog mislioca Amina Malufa i (mog prijatelja) Kodjoa Vangorskog da čovečanstvo ide u pravcu segregacije sloja bogatih i dugovečnih, s jedne i potrošne kratkoveke sirotinje (čak do genetskog odvajanja homo superioris od sapiensa) pridružuje se taze vest. Japanski naučnici rade na vakcini protiv starenja. Na receptu za dugovečnost i – besmrtnost.

I to u eri kad se s mukom (i skepsom) traže vakcine za OVAJ virus koji se snalazi do mere da će, za početak, grčki alfabet potrošiti slova za krštenje novih sojevi.

Gorepomenuti futuristi razmatraju problem buduće dugovečnosti bogataša koji će se čak i fizički (zidovima, žicom) izdvajati od sirotinje, čitati robova, što rade za njih. Doduše, uzimaju u obzir i razvoj tehnologije kao pomagala za negovanje i produžavanje dugovečnosti. Ali i dalje računaju na nižu kastu koja će se brojčano smanjivati usled siromaštva i smanjene dostupnosti lečenju.

No, mogućnost vakcinalne besmrtnosti drugačije osvetljava ove prognoze. Šta će besmrtnima siroto roblje ako ih budu opsluživali – roboti.

Sadašnja civilizacija već naznačava te, naravno tanke slojeve viđene u kandidaturi za besmrtnost. A model je davno postavljen. U grčkoj mitologiji! Ima tamo, znamo, i polubogova, ali besmrtni su samo – bogovi. I, skoro svaka, pa i današnja društvena delatnost pokrivena je resorom pojedinog božanstva.

Kandidati za sadašnje bogove već se vide i u današnjem društvu. Koncentracija svetskog bogatstva u malom broju ruku omogućava bogatašima i njihovim porodicama pristup dobrima koja običnom svetu nisu ni izdaleka na raspolaganju – obrazovanje, lagodniji život, boravak ili mogućnost boravka u zdravijim sredinama, bolje medicinske usluge. To su već sada uslovi za dugovečnost.

Dakle, prvi su kandidati oni i njihove dinastije. Komandanti sveta iz senke. Bez redosleda po važnosti, tu su i lideri i autokrate (zasad neke vidimo samo kao populiste) među kojima čak i kad su na neki način birani, sve više njih teži stvaranju dinastija (za budućnost njihove dece). Ne treba isključiti ni takozvane zvezde u najrazličitijim domenima umetnosti, pre svega šou biznisa. Ako u grčkoj mitologiji nedostaje muza za neku granu, izmisliće se, recimo kao što je i izmišljeno u slučaju (naših) starleta, analitičare i dvorske budale da ne pominjemo.

Bogataši i autokrate, pretpostavljamo, dozvoliće da u krug uđu i istaknuti (ne pravnici) već naučnici, kosmonauti… Svakako i tajne službe (ako i to ne budu roboti) koje će brinuti o tome ko vakcine besmrtnosti zaslužuje, a ko ne. Da li će se zbog toga i ratovati, nije rano da razmišljamo. U svakom slučaju, za međusobne društvene i diplomatske odnose među besmrtnicima, takođe ima recept i u mitologiji i u antičkim dramama (i u istoriji naših dinastija!) – zavere, podvale, borba sa kompleksima, oceubistva… jer ko će odlučivati o pravu na besmrtnost naslednika, ako ne antička drama.

Malo sam se zaneo, ali i iza ovakve fantazmagorične hipoteze, možda čuči odgovor na jedno važno pitanje – zašto npr. lopovi na vlasti kad kradu, ukradu više nego što mogu da potroše za – sedam života.