Čarape i AVgaće

Naravno i o unucima. Ali, ove čarape ispadoše preče, a o bermudama i da ne govorim. Zato ću o tim dedama i unucima (u “kako se ono kaže, bermudama, kratkim gaćama”) u sledećem broju. Bože zdravlja, manja je mogućnost da me dotle zgazi tramvaj, jer su ovih dana u Beogradu i oni proređeni, možda je neki upao i u one ponornice posle pucanja cevi na njihovim linijama.

Više od uzgred, evo i malog omaža legendarnom arhitekti Bogdanu Bogdanoviću. Kad je osamdesetih prošlog veka bio beo-gradonačelnik (vreme jablaničkog granita u Knez Mihailovoj) bila je kod Karađorđevog parka puštena i famozna mašina krtica da kopajući tunel za železnicu ispod grada izađe na Karaburmi. I izašla je! Ali, beše malo probijen rok i novinari pitaju Bogdanovića za razlog. A on kaže, ne znam dugo je nema, prosto se bojim da nije propala u neko “mitsko jezero ispod Beograda“.

I, dok ovo sričem, vidim da su i one vunene čarape i te kako u vezi s dedama. Pa koje čarape, konačno, ako nisu one kralja Petra porodičnog klana Mc Ristovski?

Epa, ovako. Prošle subote tokom protestnih šetnji, koleginica s kojom me upoznao jedan slavni kolega, pokaže mi u telefonu božanstvenu, retko viđenu, sliku. Iz predvorja Rektorata BU. Na slici jedna mlada studentkinja poklanja kolegi iz blokade – vunene čarape. Da mu ne bude hladno. A ide i zima, ko zna dokle će blokada da traje…

Šta mi je sve tad prošlo kroz glavu. Najmanje one moje vunene čarape iz sirotinjskog detinjstva. Više ove koje poslednjih godina često nosim po kući. Vrede protiv slabe cirkulacije, ali više zbog emocija. Jedan par mi je bila poklonila za 60. rođendan mlada koleginica koja je na slavlje vozila direktno iz sela. Gde se vuna još prela i u čarape plele.

Svako malo vunene čarape šalje mi kao milodar sestra što je ostala tamo u selu, odakle smo masovno bežali pečalbareći po boljem životu. One greju vunom, ali više sestrinskom ljubavlju. Prisetih se i memoara čestitih ljudi i onih radnih akcija pletilja po selima, brigada omladinki što su ih plele da se u njima zagreju partizani…

A onda kao kontra pomislim šta je sve izgovorio predsednik nam, nas kukavnih, povodom onog studenta u blokadi koga su kobre bacale preko ograde koji je mator toliko koliko bi predsednikova Milica bila za obdanište i koji krši autonomiju BU odeven u bermude li, kratke gaće li? Ne zna ni predsednička sveznalica. Dobro, nek su i nepristojne bermude u Rektoratu, ali toliko reči koje treba da podstaknu na gađenje prema drugome, da do daske poprostače, sve nagrde (pežorativizuju)…

Osetio sam opet, osećate li i vi, provaliju?

S jedne strane Srbija one ljubavi koja se prenosi poklanjanjem skromnog, zastarelog, nemodernog, devetnaestovekovnog, ali od srca poklona koji pronosi najdublju, sestrinsku ljubav, a s druge – gađenje.

Pritom i politički zlonamerno, da uza se lepi i onaj duh koji i ne zna šta su bermude, ali i onaj koji gaji rijalitišouovsku duhovitost kratkih gaća.