Čast beščašća

– Ne čitaš ti postmoderne pisce.

– Ovo je neviđena bahatost!

– Jesi li ikad otišao u neki muzej, makar na netu?

– Aman, čoveče, ovo je čist nemoral, gde to ima smisla šta ovi rade!?

– Znaš li ti išta o umetnosti uopšte, a kamoli o postmoderni. U kom veku živiš, čoveče!

Bezobrazni ste, ako ste pomislili da mislim kao što mislim ko je ovde lažov, nemoralan ili bahat. Ali, tako bi mogla da glasi rasprava s nekim ko je možda i izmislio, a onda i prihvatio novi koncept morala do mere da može ne samo da to obrazloži, već i da ga pravda, gotovo se zalažući za njega.

Učeni izraz glasi: POSTMOREDNI KONCEPT ČASTI. Priznajem, ovu sam definiciju, kanda i etički pravac čuo prvi put onomad od Dragoljuba Anđelkovića, čije tekstove, tumačenja i komentare kadgod štampa i ovaj list. Sa najvećim brojem njegovih stavova, pre idejnom orijentacijom, se ne slažem. Ali cenim što se, ipak dosta izdvaja od drugih „analitičara“ sa „spiska poželjnih“ koji zveče svojim šupljinama na otetim nacionalnim medijima, pravdajući, racionalizujući i glorifikujući svaki potez (ove) vlasti. Pri čemu je, kao retko ko (još Drecun, možda*) dovoljno vešt da i kad se ne spušta odveć nisko, i kad govori za „opozicione“ medije, priča tako da bude milo uhu vlasti. I tako ostaje u serklu „poželjnih“.

E, baš tu veštinu je najbolje pokazao kad je (meni bar) obznanio tu postmodernu etiku. Pita ga, elem, jedna voditeljka o nekim spinovima i lažnim vestima koje lansira vlast i ponizni joj i ljigavi tabloidi. A on će načelno da se složi, ali će naglasiti da pritom moramo da imamo u vidu „postmoderni koncept časti“. Objašnjava da su lažne vesti, podmetanje protivniku, politički udarci ispod pojasa, nepodopštine po Skupštini možda i neprihvatljive sa stanovišta klasičnog poimanja etike i politike. Al’, bože moj, sad je u čitavom svetu na delu taj postmoderni moral, postmoderni koncept časti! I iz tog ugla – dopušteno je ono što do juče nije bilo. I može se razumeti i pravdati.

Beščašće je časno u novom konceptu časti. Laž u tom konceptu, nije nemoralna. Ako lažeš „digitalno“, to nije laž. Već postistina! Eto, a nama se činilo, a ponešto su nas tome i učili, da osnovne moralne kategorije koje u krajnjem formiraju ljudskost u ljudima, nisu baš podložne „modnim“ promenama.

Postmoderni koncept časti možda i postoji, ali je svakako devijacija. Nije čast.

Drecunovština je govor neke manje ili više dobro informisane političke (i javne) osobe sa vrlo izraženim sluhom za vladajuće autoritete, veoma sposobne da neku tezu brani istovremeno i argumentacijom kojom se lako dokazuje i neka sasvim suprotna tvrdnja.