Čoček uz pismu: Fabrička podešavanja (1)

Ponovio sam, nimalo originalno, da smo po ko zna koji put, svakim časom sve više u situaciji da i najnezamisliviji apsurdi u još nezamislivijim vicevima postaju – stvarnost.

A kad smo u šetnji kroz izborne liste i za lokalne izbore stigli do Vranja, našalili smo se – da li će tu, kao ono pre, Savez vojvođanskih Mađara dobiti veliki broj glasova. Radi osveženja zahebancije, rekoh da se ovoga puta to može desiti sa bunjevačko(jugoslovensko)m listom Radeta Baste. I, vic se obistinio već sutradan!

Nakon što je opoziciona lista Srbija protiv nasilja našla nekoliko falsifikata (krivično delo) u potpisima predlagača ove (prijavljene kao manjinske) liste i upozorila da ima snimak kako nosači kutija sa potpisima bestidno primaju i novac, sama Republička izborna komisija, je – gle čuda, jer obično ignoriše primedbe opozicije – pronašla da je falsifikata skoro tri hiljade.

I da su oni, potvrdila je to i lokalna uprava, upravo iz VranjE, gde poslovično nema laganje. Usput, Basta je i diskvalifikovan kao manjinac, jer dve manjinske stranke koje su mu pripomagale u krađi nisu imale neophodnu saglasnost Saveta bunjevačke nacionalne manjine.

Dva su temeljna pitanja u vezi sa ovim. Prvo, Basta je donedavni ministar u vladi koji se tobož rastao sa svojom, Palminom, strankom, kao proEUropejac i za sankcije Rusiji. Ali, on misli, kao političar sa biografijom koju ima, a u ovoj zemlji u njoj svašta može da piše, da po inerciji ima moć da uradi šta mu se hoće.

A, zamislimo onda, kakav je doživljaj sopstvene moći vlastodržaca koji (kao) nisu bivši. Ali, vidimo to na svakom koraku. No, ubedljivo o nastupu sa stanovišta legitimnosti svake zloupotrebe i krađe govori primer jednog ambivalentno bivšeg. Čajetinskoog paše, Stamatovića. On se priklonio SNS jer je procenio da može da izgubi pašaluk.

Drugo je pitanje svesti (uz pritiske, ucene, i fizičke pretnje) poklonika/glasača režima. Ako su spremni da ovakve stvari dozvole (ako su uopšte znali da su potpisali!) za samu kandidaturu nekog nižerangiranog (možda ne i po rangu lopovluka) na šta su sve spremni da učine za vođu! Opozicija u obračunu s krađama, i u kratkom nastavku kampanje, svojim sadašnjim nastupom ima šanse da probudi apstinente. Ali, mora da nađe bolje načine i razumljiviji govor za one poput ovih što „oće čoček uz pismu“. (Nastaviće se.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.