Deltin raskid s dedom

Reportaža nije loša forma, ali u ovom slučaju i ona i komentar padoše pred epohalnom vešću: đaci se uselili u renoviranu školu, PRVU U ISTORIJI koju nije otvorio predsednik nam države.

Ali, dosta zafrkancije! Jedan predsednik (Delta holdinga) je ipak bio. Miroslav Mišković dočekan je zasluženim aplauzom. Pravu vest o 11 osnovaca do četvrtog razreda u isturenom odeljenju škole iz Salaša u blistavim prostorijama sam objavio. Zvanični Deltin kominike dodaje ko, kako i zašto učestvuje u projektu Naše selo: “Radove je finansirala Delta fondacija sa partnerima u ovom projektu: Erste banka, Grad Zaječar, Square Affair Keramika Kanjiža i Beovrt. Meštani su se uključili radovima na uređenju dvorišta, nabavkom đubriva, angažovanjem sopstvene mehanizacije”.

“Smatramo da bez škole selo odumire, jer bez nje nema ni interesovanja mladih parova i porodica da ostanu na svom imanju. Zato je obnova škole deo našeg projekta, kao što je i organizacija društvenog i kulturnog života, dostojnog čoveka. Želimo da pokažemo da se u srpskom selu može živeti isto tako kvalitetno kao u selima Nemačke, Austrije ili Slovenije”.

“Projekat Naše selo pokrenut je krajem prošle godine u selima Mala Jasikova i Dubočane, u opštini Zaječar… Akcija nije vremenski ograničena, a sprovodi se kroz tri koraka. Prvi je prenošenje znanja o modernoj poljoprivredi i edukacija seljaka kako da dostignu maksimalne prinose i profit. Drugi čine konkretna unapređenja na imanjima meštana koja podrazumevaju investicije i promenu načina rada. Investicije su olakšane kreditima Erste banke za koje kamatu plaća Delta agrar. Treći je unapređenje društvenog života kroz organizovanje kulturnih, sportskih, zabavnih sadržaja za decu i odrasle meštane”.

Dakle, ponavljamo, jedna od glavnih novina ovog projekta je stalno prisustvo njegovih pokretača i asistencija na terenu u prenošenju znanja. Za razliku od drugih gde se u srpske zabiti sjate limuzine na presecanje vrpce pred kamerama, a posle kud koji mili moji. A meštani pogođeni projektom kao elementarnom nepogodom – kako se snađu.

Za proveru gornjih reči imao sam i slučajnu i namernu priliku. Pokazalo se opet da novinar više sazna kad ne pita ljude, nego im se pridruži i sluša. Bio sam za vikend u Vražogrncu (i tu Delta ima voćnjačinu). Do mesta susreta s kolegama koji idu u Jasikovu vozi me meštanin, taksista. Kažem gde ću, a on da često vozi jednog od domaćina iz Našeg sela koji je izuzetno zadovoljan.

U selu, pred školom, iz priča meštana urezuje mi se “sve što su obećali na vreme i do kraja ispune”, a za lokalce to nije baš tipično. Mladi gazda u Stojkića voćnjacima spokojan zbog garantovanog otkupa. Prisluškujem i Miškovića za susednim stolom u razgovoru sa novinarima iz regiona. I država bi, kaže, trebalo ovako da radi. Najvažnije za seljaka je novo svetsko znanje koje tako napreduje da “već prave šljivu koja će sama da hoda po stolu”. A ovde, veoma često, “i ja ću da radim kako radeo deda”. Delta raskinula s dedo.

I država mora da raskida, ako i ona sama nije deda.