Foto: Radenko TopalovićNa jučerašnji dan izašao je prvi broj Danasa. Takvom prigodom mahom su saradnici, urednici i osnivači pisali o istoriji muka koje su list pratile od početka. A retko o predistoriji od godine i po između osnivanja firme Dan graf i izlaska prvog broja u kojima muka nije bilo ništa manje. (Pre svega u obezbeđivanju kakvih-takvih finansija.)
Sva ta pod/sećanja bila su tačna, neka i činjenično dokumentovana, ali su ipak imala obeležje (i analitičkih) uopštavanja.
Upravo o tome razmišljam poslednjih meseci, otkad sam dao jedan podkastovski intervju u Zaječaru – u čijoj okolini sad prebivam, a prvi dokument koji sam po onom o prebivalištu zvanično dobio je o ubacivanju u birački spisak, bez traga o tome da sam u Beogradu izbrisan !?
Svi smo mahom govorili o glavnoj misiji – sačuvati profesionano novinarstvo koje je već tada bivalo nagrizeno, i pokrenuti pristojan list koji neće navijati, već biti nepristrasan, objektivan, otvoren za dijalog i za ugrožene ili manje vidljive manjine, pa i političke.
To sam rekao i u pomenutom intervjuu, ali sam na prvo mesto stavio drugu, takođe važnu istinu o nama.
Pokrenuli smo list velikim delom i u samoodbrani, i odbrani drugih ugroženih kolega, tada otpuštanih, najurivanih iz redakcija i u nameri da, ako uspemo, obezbedimo sebi i minimalnu egzistenciju. Da bar ono tvrdo jezgro osnivača koje je zbog osnivanja firme i lista bilo otpušteno, ne moraju da izdržavaju bračni partneri i oskudne, neizvesne tezge.
Ili, rad na elektroinstralacijama čime sam 1991. dopunjavao prihode, a posle, i Dragutinu Brčinu, kad su nas 1994. najurivali iz Borbe, na konsternaciju prisutne sekretarice savetovao da podnese ostavku na mesto ministra i direktora otete Borbe i pridruži mi se u takvom poslu.
(Garantovao sam mu lakše poslove, samo da blankira kablove u donjim kutijama gde ne trebaju merdevine“!)
I kad su, a odmah je to bilo, počeli da nam lepe etikete stranih plaćenika, govorio sam da je ta skromna pomoć s kojom smo počeli najlegalnije, po važećim zakonima završavala na domaćim pijacama i u marketima, a dobar deo – za papir i štampu – na računima firmi koje su držali – socijalisti i radikali, koji su nam i lepili te etikete.
Ne kažem trošili smo – jer su, gle čuda, u listu zaposleni osnivači (solidarnost!) odlučili da ne primaju plate, da bi ostajalo za zaposlene…
Nastaviću…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
