Dobrota i izdaja

Što izbegavaju azil u, i za njih siromašnoj Srbijici, pa i prihvatne centre – da ne bi bili deportovani. NJih je ovih dana ovde do 2.000. Pojavno su na parkingu – suštinski u limbu. Ili svojevrsnoj klopki.

Čunjevi su, uz živu stražu, i ako su ih postavili sami, ili uz saglasnost blagajnika parkinga – vid samoorganizacije.

Na drugoj strani, u parku koji se od letos „preuređuje“, a i sad ga krase plastične landarajuće ograde, na klupama mnogo budnih sapatnika „spavača iza čunjeva“. Tu je i dečak ogrnut ćebetom, ali bos, u podgaženim patikama.

Zebem od njegovih nogu i osam stepeni, vrtim po glavi nemoćne, a oštre misli: izuću tople dokolenice (imao sam preko njih i neke tanje čarape – ko se čudi, nek posluša pesmu Ramba Amadeusa „Unterciger“, koji još ne nosim). Ta se misao kovitlavo meša sa dan pre izrečenim „Cucićevim upozorenjem“. Pa onda, šta ako me dečko odbije, a još naiđe autobus koji čekam, a ja „raščarapljen“. Ili se to EU-jezikom kaže – dečarapizovan!

I – još se kajem što se ne sazuh! Tešim se time što tamo beše još nekoliko njih, takođe bosih. I još se tešim – nije me odvratilo „Cucićevo upozorenje“, naprotiv više me je ljutilo. Jer, republički komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić beše se osvrnuo na ove „beščarapnike“. Oni bi, kaže, morali u prihvatne centre, da se evidentiraju. I u krajnjem slučaju – dodajem – vrate na polazište „balkanskom kontrarutom“.

Ali, u priču o tom nemalom problemu on udeva, posebno intonacijom, i jednu omanju podlost. Da ne bi bili po parkovima, kaže, da je „za početak dovoljno da im se ukine podrška“. Izričitije: „… da se svaka nevladina organizacija koja ih hrani, odeva, ohrabruje i kaže sjajno je što sedite promrzli, gladni, bez para, vašljivi… i onda se pokupe i odu kući nakon što provedu s njima 15-ak minuta. To treba da stane …“

Problemi s migrantima, uz njihovu samoorganizaciju, tek će se komplikovati. Sad ih je ovde oko šest hiljada, koliko se, kaže (vrhovna) vlast, Srbija i obavezala pred Evropom da udomi. Ali, nažalost, svi ovi koji su tu, nisu oni čiji prijem je obećan.

Naša zemlja, i pored samopohvala, i njima je „zgodna za izbegavanje“. I u tome, kao i u mnogo čemu drugome ima reklame planova, ne i dugoročne strategije. Ali, zato, ako zatreba, već „nišanimo“ krivca – nevladine organizacije. Iako se hvale dobrotom, s njima ne valja sarađivati. A i bez Cucića znamo da su – plaćeničke i izdajničke.