Foto: Radenko Topalović Prošli nastavak bio je inspirisan sadašnjim rumorom o iseljavanju Srba usled aktuelne situacije na Kosovu i asocijacijama na Veliku seobu pod Arsenijem III.
Ima i analogija sa tim dobom, možda više „analogija po suprotnosti“.
Osim one o osećaju napuštenosti tamošnjih Srba. Od svih!
Uvid u neke od tomova Istorije srpskog naroda pod uredništvom dr Radovana Samardžića pokazaće da su stvari u toj Seobi, bile mnogo složenije nego što ih istorija, naročito školska prikazuje.
Nije npr. Arsenije III bio na čelu narodnog zbega kao na onoj slici Paje Jovanovića.
On je sa Kosova pobegao mesecima pre nego što su se talasi naroda sjatili pod Beogradom ili raselili po istočnoj Srbiji i kojekuda. Dobro, nije bežao od naroda, već pred opasnošću.
Zapleti u vezi sa Seobom traju od 1683. od neuspeha Turaka pod Bečom i vešegodišnje kontraofanzive (Bečki rat) Austrijanaca sve do Sofije i Makedonije da bi sve kulminiralo 1689. i naredne godine.
Komandant austrijskih snaga kojima su se pridružili i mnogi Srbi i s ove i s one strane Save, kao i naoružane grupe drugih naroda Balkana, markgrof Badenski 6. septembra 1689. piše patrijarhu pismo i proglas za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu „kojima je ultimativno pozivao patrijarha na vojnu saradnju protiv zajedničkog neprijatelja.
Ako se dignu na Turke biće primljeni pod zaštitu austrijskog cara, a ako to ne učine, onda će ih ‘tirati, i sići i robit i plinit kako Turčina i Tatarina i ostale neprijatelje ćesareve'“.
Arsenije III tad nije bio u Peći, već na Jadranu gde pokušava radije saradnju sa Mlecima, nego Austrijom. (GEOPOLITIKA: I SVOJU KONJICU BIO JE IZNAJMIO „POGREŠNOJ“ STRANI!)
A pre toga je krstario Srbijom bodreći na ustanak.
Na kraju, ipak dolazi pristavši na neki način na ultimatum.
Tako se 4. novembra u Peći iskupila „sva srpska vojska na poklonjenje njegovom blaženstvu svome arhipastiru, želeći čeda da vide oca a otac čeda svoja i tako je bila velika radost u te dane zbog skupa i jedinstva srpskog naroda“.
Potom, kad su i drugi predstavnici okolnih naroda „odustali od Mletaka“ novi komandant, na smrt od kuge bolestan Pikolomini organizuje u Prizrenu skup prvaka sa planom za zajedničku borbu.
Tu je i Arsenije. Već 27. decembra, novi komandant, hercog Georg Kristijan od Holštajna organizuje u Prištini novo savetovanje sa svojim oficirima, ali „prema jednom podatku… su učestvovali i ‘velikaši zemlje’ i patrijarh Arsenije“ gde je dogovoreno da se u pomoć pozove i albanska milicija. (ANALOGIJA: NI NA JEDNOM OD VAŽEĆIH DOGOVORA, KAO I SADA, NIJE BILO POTPISA.)
(Nastavlja se)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
