Onomad, još je pržio, pekao, kuvao na pari mesec jul, beše neka TV reportaža iz malinarskih krajeva zapadne Srbije.
Reportera je između ostalog, interesovalo da li je teško raditi na takvoj vrućini. Inače, naši mediji su i ovog leta više nego što je to normalno propagirale tropske vrućine i prepadale ljude šarenim alarmima. Doista, vreme nije bilo nimalo normalno, ali nije normalno ni u informacijama imati skučen pristup toplo-hladno, crno-belo. (Npr – je… beš OSVEŽENJE ako ga donese grad i led!!!)
I sad, jedan sezonac-berač odgovara da nije lako jer je velika UMORINA. Sjajna greška u govoru – reč koja spaja dva, tih dana pretežna stanja – umor i omorinu, vlažnu vrućinu što se teže podnosi od svoje suve sestre.
Jedan od brojnih mogućih nastavaka ove priče ekonomski je i na tragu saradnje ovih dveju vrućina – suše i padavina što su, za baksuz, upravo u ovim voćnim krajevima bile praćene gradom. Malinarski lider kaže da je zbog toga ovogodišnji rod smanjen, ni cene nisu neke, ali uklopiće se nekako. Jer, bilo je manje troškova za one sezonce što su se borili sas umorinu. Sezona branja bila je kraća i jeftinija. Umorina smanjuje troškove. Ali i prihode.
No, ovo spajanje reči opominje i na sve druge spojeve u vezi sa klimom i globalnim klimatskim promenama, na nepojamnu povezanost pojava, izmešanost uzroka i posledica, o kojima ne samo običan svet, već ni svetski lideri ne vode računa. Nisu to više samo dani, u atmosferi naprosto visi pomisao da smo u ERI UMORINE. I da znaci te ere kazuju da je i planeta umorna od onog što joj činimo i da ona zauzvrat sve čini da sa sebe strese te štetočine što joj škode haosom što ga proizvode.
To pokazuju i primeri iz dana umorine. Kad su meteorolozi najavljivali tropske vrućine, „čak i iznad 40 stepeni“, snimljena je u Maradiku kod Inđije ova fotografija gde je stubić stao na 49. Možda je merač neispravan ili nekvalitetan, takvi su možda i njegovi proizvođači, a možda su prognoze netačne ili falsifikovane, cenzurisane u zemlji u kojoj je to „kao dobar dan“. Možda je sličan broj na skali zabeležen još na sto mesta, ali ko to da javi kad više nema ni pravih medija ni novinara.
U danima umorine neupadljivo su se probile vesti – naravno neupadljivo pošto je upadljivost rezervisana za Belivuka i 170 evra za penzionera – da se upravo tog nekog utorka na Grenlandu otopilo 8,5 milijardi tona leda i pretvorilo u vodu dovoljnu da prekrije površinu recimo Floride. U sredu je bilo isto. Ali, to su samo „rekordni dani“ u nizu u kojima se Grenland pretvarao u vodu. Upozorenja iz ruskog arktičkog pojasa za 3,5 stepeni toplijeg nego u preindustrijskoj eri i Sibira su još alarmantnija – do 2100, dakle do prognoziranog i očekivanog života naših unuka, otopiće se tamo skoro 90 odsto večnog leda, podići nivo svetskog okeana, osloboditi otrovne gasove, bakterije, otrove, viruse, potkopati temelje nuklarnih centrala…
Istovremeno se širom sveta prave planovi za širenje toplih industrija. Vreli vetrovi donose čak dovde pesak iz Sahare. Ali će antivakseri tvrditi da virus sa zaraženog ne može da se do njih prenese sa susednog stola u kafiću… Državna ministarstva prodaju vodu i izvore… a nemaju je Čačak, Topola, Bela Palanka, Zrenjanin, Lazarevac…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.