Grupno streljanje

Ali, internet, to je već postalo nasušno. Što reko Remark za ratne izbeglice bez pasoša – čovek bez interneta, to je leš na dopustu. Na slobodnim danima.

Dvared nisam mogao da u uobičajenom roku pošaljem i ovu rubriku redakciji, sreća pa nije dnevna, ali u novinama rok je svetinja.

Takođe, dvaput zvao sam provajdere u pomoć. Prvi put sam imao razumevanje za odgovor da je reč o „grupnom kvaru“, znači više nas je ostalo bez veze, mada smo svi pomalo „bez veze“. Ali, otkad je javna tajna da se ovde vodi veliki rat provajdera za internet-duše korisnika i da ima znakova da naša paradržava u njemu želi prevlast i monopol, nekako sam počeo pomalo da „navijam“ za svog provajdera.

To razumevanje ne znači da sam odustao od primedbi. Npr. one da kablovske mreže nikad ne nađu za shodno da njegovo veličanstvo POTROŠAČA obaveste o poskupljenjima, dok za naš propust uvek stigne opomena. To nepoštovanje i osornost, postali su naprosto kodeks ponašanja u ovo vreme digitalizacije. Kad oni procene, isključe vas na dugme, na klik, a kad treba da vam vrate uslugu, to je uvek komplikovanije.

Ali, drugi put, odgovor ljubazne devojke nužno je prebacio moja razmišljanja na drugi teren jer možda i objašnjava zašto je ovo goreopisano takvo kakvo je. Isti je bio razlog, ali ona je s ushitom i radošću izgovorila: „Imate sreće, gospodine, radi se o grupnom isključenju.“

Dakle, sreća je, prvo, što nije kvar kod tebe, a sledstveno i što si u grupi „srećnika“, u nekoj široj celini sa istim problemom. „Sličnovetno“ je i kad vam nestane struja, nije kvar u vašem strujomeru, već „napajanje električnom energijom“ nema čitava ulica, kraj, naselje… Distribucija se još nije dosetila da to proglasi srećom, ali, svejedno, čovek se nekako lakše oseća kad zna da pripada grupi, plemenu, pa i čoporu u istoj nevolji…

I streljanje, nekako, lakše pada kad je grupno… Eno i akademik Simović u „Baladi o Stojkovićima“, a to je već „pleme“, sve vreme koristi množinu u patnjama, streljanjima i vešanjima – „streljaju nas po čitav dan, a mi opet živi“.

Nevolja je, sa pomenutim, elektronskim, digitalnim i drugim „novovekovnim“ primerima što za razliku od čopora i plemena, ova grupa nema uvek vođu, hijerarhiju, bezlična je i anonimna. Po instinktu čovek se oseća nekako zaštićeniji kad zna da u frci nije jedini. Ali, anonimnost grupa olakšava onom ko vam uskraćuje neko pravo (ovo potrošačko može se čitati i mnogo šire) da to uradi „uđuture“, svima, a zaštitu bi morao da traži pojedinac. Koji ne zna ko mu je – grupa. Šansa da vam za toliko smanji račun, kao što vam ga bez ikakvog obaveštenja poveća („zbog uvođenja tehnoloških poboljšanja“ ) koje vi niste ni tražili, ali njemu povećavaju profit, ravna je nuli.

Teške su to manipulacije. A u osnovi svi smo mi ta grupno isključena grupa.