Foto: Radenko Topalović Tokom niške postizborne ujdurme u Nišu, dr Dragana Ilića, predvodnika grupe građana – možda ih je bilo više, ali jednog sam čuo – novinar je upitao zašto nikad ne pominje Vučića (poput drugih opozicionara!).
Setih se tad „ranog šešeljizma“, mada nije to izmislio ovaj Vučićev politički ćale, ima i kod Gebelsa – pavafvazivaćemo „nek me pominju makav i negativno, i to mi kovisti“!
Iz tog ugla, na prvi pogled, Ilićev stav deluje razumn(ljiv)o jer svako pominjanje u ovakvom medijskom brlogu i nepostojećem javnom, posebno političkom, mnjenju „vozdiže vožda“. (U slučaju Niša još se možemo i dvojiti u pogledu budućnosti takve taktike, ali hajde, pričekajmo da se vidi kakav je Ilić – Mahatma!)
Ali, i naše opozicionarstvo, pa i komentatorstvo, analitičarstvo, ne mislim tu na „bokanovštinu“, „radunovštinu“, kresovićevštinu“ i svaku drugu „tabloidovštinu“ – posredno uzdiže „generalisimusa“.
Primerice: pitate ih npr. nešto o vladi, tužilaštvu… a oni kao iz topa – nema to veze, sve odlučuje Vučić.
Onda oni kukavci iz nepostojećeg mnjenja, koji i ne znaju šta su institucije, uz koje ovi uvek dodaju „razorene“ – kažu – pa, naravno, ko će, ako ne ON!
Onomad njegov glasač, a glasaće opet, iz Aleksinačkih rudnika iz razvaljenog doma zdravlja i apoteke gde se „množe zmije i akrepi“, lasice i pacovi veli da to Vučić treba da očisti, jer je obećao.
Elem, glavno pitanje ovde nije, pominjati GA ili ne, već KAKO.
Setimo se, zato, rimskog senatora Katona, a ispade da je upotrebljiviji Ciceron!
Katon je „o čemu god govoreći u Senatu – ovo je uputno za opozicione poslanike – ponavljao da „Kartaginu treba razoriti“.
Tako nešto bi i poslanici morali da smisle, ali da izađu i na teren, jer onaj iz Al. rudnika što će mu A.V. povata pacove i ako gleda ponekad prenos iz Skupštine ne zna ono što samo neki znaju, ne razume Marinikinu „figuru“ o „mafiji i bratiji“.
Ako mu se ne objasni. Ukratko!
Možda se „raščuje“, što reče Radovan Treći. Bolji primer pucnja u prazno je sa Xtera, gde se povremeno ponavlja „Oskare, gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe“, nesvesni da većinska Srbija o tome pojma nema. (Pitao sam onu „tetku“ – i teču – iz Baltaberilovca, nedaleko od Debelice!)
Zašto je bolji Ciceron – on u prvom govoru protiv Kataline daje mustru kako bi izgledala „naša Kartagina“.
A i zaverenik Katalina mnogo „sliči“ Oskaru.
„Dokle ćeš, najzad, Katilino, zloupotrebljavati strpljivost našu?
Koliko će nas još izigravati to tvoje besnilo? Dokle će se razmetati tvoja neobuzdana smelost?
Ne osećaš li da su otkrivene tvoje namere?
Ne vidiš li da je tvoja zavera stisnuta znanjem svih ovih? Za koga od nas misliš da ne zna šta si radio prošle, ili pretprošle noći, gde si bio, koga si sazivao, šta si rešio? O vremena! O običaji!
Senat ovo uviđa, konzul vidi, a ovaj… čak i u Senat dolazi, postaje učesnik javnog veća…
A mi, hrabri ljudi, smatramo da dovoljno radimo za otadžbinu ako se klonimo besa i strela ovoga!“
E, uviđaju, jer u tom Rimu je postojala javnost!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
