Inat, voz i – rat

Mali povod, krupna sitnica. Ima neka akcija sa plemenitom, ali možda uzaludnim ciljem – kako da školarci više čitaju. Ona se, međutim, zove: „Čitam, pa šta“. Nekako mi liči na teranje inata čitanjem. Čitam, pa se brecam. Ne glasi, recimo, „čitam, naravno“ , ili bliže uzrastu – „‘ladno čitam“.

A možda se u slogančetu nije ciljalo na inat, nego na prirodni bunt mladih, pa dakle ono brecajuće „pa šta“ treba da „gađa“ tu nijansu mladalačke pobune.

Taman sam gotovo odustao od ovog cinculiranja sa inatom i pobunom, kad li poče oko Banjaluke, svetog Dodika i svetog Stefana da se vrti kolo (zapadno)balkanskog nerazumlja. I slušam dosetke kako da se doskoči Sarajevu, gledam postrojavanja i sve mi liči na prvobitnu temu: proslavljam, „pa šta“, postrojavam počasni vod, „pa, šta“.

U svečanim govorima čujem baš reč „inat“, ali, kao fol – u negaciji: ovo nije inat nego, bla, bla, ono nije inat, nego… A kad uhvatiš intonaciju, naglaske – vidiš da se to „nije inat“ izgovara, onako baš „uz dlaku“, inadžijski. Iz inata ću ti reknem da ovo nije inat.

Ma i dalje mi, ipak, klimava ideja. Skoro da bih odustao od teksta. Ali, kao u inat razmišljanju o odustajanju – dođe voz. Kaže Marko Đurić da se za prvi dan i srpske i pravoslavne i nove godine uvodi voz do i severne i kosovske i Mitrovice, pokaza se, ofarban „ko detlić“ ikonama sa Uneskovog „zaštićenog spiska“ srpske baštine.

Edita Tahiri kosovska briselska pregovaračica tera inat toj ideji, traži od Brisela da „zaustavi voz“. Ali u inat on kreće. Da inat bude veći, obavestismo se da je skalamerija na šinama „brendirana“ i velikim natpisnom“Kosovo je srBsko“ sa prevodom na dva(j)estinu jezika. I albanski.

Inat, jači od bezbednosne procene. Pa tamo kamenuju i „nebrendirana“ vozila. Prst u oko. I bi šta bi: hteo sam da pišem o inatu, a ono – o ratu. Srećom, imamo mudraca koji zna i inat za rat. Pa zaustavi voz i iz inata odustade od rata. U inat predsedniku što je, reče, spreman – neće tamo slati, ako treba samo vojsku, no ćemo svi, a on prvi. Ja neću, pa šta – znaju to već 26 godina ovi koji još zovu u rat.

I, taman da tekst dovršim, kad ono Danas štampa specijal o Trampu. A i taj je neka vrsta inata. Zato, iz inata proglašavam ove redove i dalje aktuelnim. I pitam se postoji li prevod na srpski poslovice koja na mom maternjem narečju glasi „inat glavu ćine (Inat glavu kida).“ U njoj je sad sažet i sav bezbednosni rizik i sramota od voznog etno-kiča i inih gadnih posledica.