Jao pao

Setim ovog postarijeg vica kad dođem u dodir sa problemima potencije digitalnih i elektronskih sistema. Setim se, doduše, i političkih implikacija kad se ras/pad elektroenergetskog sistema u SFRJ preselio u komentare i metafore omladinske štampe.

„Student“ je izveo startni pucanj, ali i mi drugi smo obilato tu stručnu ocenu zašto je u jednom trenutku nestala struja u zemlji koristili da sintagmu o raspadu (tog) sistema primenjujemo i na druge, šire sisteme. U stilu – kvar i raspad naziru se i u njima.

Ne zaboravljam ni brifing za glavne urednike i direktore medija u Centralnom komitetu SKS, kakvi su se držali otprilike mesečno (zvali smo ih „roditeljski sastanak“ ) a kad je frka i samo zbog frke. Tema je bila kako da se mediji postave da ne šire paniku zbog energetike (govorili i tada „obavezni“ govornici i kad nisu zaduženi za temu – Sloba i Bakonja).

U jednom trenutku predsednik Partije Dušan Čkrebić koji vodi sastanak, obraća se direktoru RTS i kaže „pa i kod tebe Vukose, na televiziji sinoć neki Makedonci pevaše do dva u noć, a ovamo štedimo struju.“

Vukos mu odgovara, ali to je tradicionalni festival jugoslovenskih televizija i ne valja išli Hrvati, Slovenci, Priština… a da se prekine na skopskoj TV. Dobro, znam, kaže Čkreba, ali “ ne možemo kao oni na Titaniku, brod tone a muzika svira“. Akcenat je „bacio“ na muziku, ali i SFRJ-Titanik potonu posle sedam godina.

I sad, koliko ste puta čuli da nešto ne možete da uradite u administraciji zato što je „pao sistem“. Često ni u radnjama kase ne rade kad nema struje ili kad padne sistem… U gorkoj šali kažem tad prodavcima, računajte „na plajvajz“, po mogućstvu mastiljavom olovkom. Zaista, da li hipotetički, u jednom trenutku sve može da prestane, da ništa ne radi kad pukne softver, padne sistem. Ne računam kad se namerno sabotira zbog „kratke pauze“.

Verujte, temu „jao pao“ nosim u sebi duže od decenije. Kad sam u nekoliko uzastopnih navrata uočio da se u SUP-u u centru grada u jeku neke kampanje za zamenu pasoša, kad se morao „vatati red“ još oko četiri izjutra, „jao pao“ sistem dešavao nekako u vreme olizavanja prstiju masnih od bureka a treba da se pije druga prepodnevna administrativna kafa.

Ali, šta se dešava ako se stvore generacije i generacije koje manje veruju zdravom razumu, ili ga i sve manje imaju, a sve više – ma, apsolutno, svemoći, neprikosnovenosti sofrvera, programa zadatog sistema? Šta ako nemaju ni pojma o alternativi toj „nepogrešivosti“? Evo, bliskog mi primera – jedan partner u poslu treba da zaračuna procenat na zbir faktura drugog partnera. I softver, sistem pogreši, izračuna duplo veću sumu.

Drugi partner ulaže prigovore, traži ispravku, sve se prihvata, ali greška se ne otklanja. Tako kaže program, nikome ne pada na pamet da je u njemu greška, da „mastiljvom olovkom“ sabere cifre iz fakture drugog partnera.

E, sad, prevdimo to na ovaj drugi svemoćni i svemogući sistem koji nas žulja, kad se pokoljenja školuju za religiju nepogrešivosti sistema… Svi će mu bespogovorno verovati.