Kad ptice utihnu

Zamislite jedan četvorougao, najbolje kvadrat.

U svaki ugao staviću jedan od taze događaja tako da se makar malo dodiruju. A u stvarnosti iz svakog može da se povuče kolikogod hoćete crta-poveznica kojima se oni prožimaju.

Koga ne mrzi, a zabrinut je, može i sam da ih iscrta.

Teme a) Ujutro, na sam Praznik zaboravljenog, nestalog i omalovaženog rada (i praznika) trči kučence (Medaković III) ispred gospođe inteligentnog lica. Ona zaostaje za kucom i po samoniklom (nejasna i nadležnost ko ga održava) parku sakuplja otpatke. Bogami, gomilica papira, kartona, naravno maski joj u rukama. Kažem, „bravo, svaka Vam čast gospođo!“. „Lepše je kad je čisto“, odgovara!

Teme b) Malo ranije, još sam bio u selu (em u Zaječarskom, em blizu Borskog okruga), priča mi poznanik tužnu već oveštalu priču o nestajanju mnogih vrsta ptica (ove godine npr. ni jedna lasta nije stigla u selo, a odvano su već proređena njihova jatanca koja se usude da dođu). Inače, sagovornik uvek govori malo galamdžijski, kao uzbuđeno, i nastavlja o pticama koje padaju mrtve sa neba. „Ili su kosovi, ili liče na kosove“, kaže. Kojiput i kojegde to već dešavalo i ne shvatim da priča o ovom proleću. U to sam se uverio tek kad i sam, šetajući, pronašao mrtvog kosa u polju. (Kakav sam bezobrazan, prvo sam pomislio na legendu koju ovde mnogi znaju i hvale se njome, doprinoseći trovanju kosova, da su to bile šarene ptice, pocrnele posle gubiitka Srba u Kosovskom boju.)

Teme c) Istog onog dana, radničkog (8+8+8) čuo sam i jednog radničkopravnog profesora koji je do juče o tome raspredao i po novinama koje sam uređivao koji od pola izjave zajeba i čikaške i naše radnike i poče da hvali investicije i autoputeve u poslednjih šest-sedam godina. Smuči(l)o mi se, a još više od  oficijelne vesti o ispadanju pet cisterni sa fosfornom kiselinom u tunelu Ujevac, između Majdanpeka i Kaone, na pruzi Bor – Požarevac. Utešni kraj vesti glasio je da niko nije povređen i još PLUS da „nema opasnosti za stanovništvo i životnu sredinu“. Nema, jer poznato je da životna sredina obožava fosfornu kiselinu! I ako sad nema, a mora da se vest šteluje radi smanjenja panike, zapita li se neko (odgovoran) šta se dešava sa prirodom kad se te bezpasne havarije, ta trovanja pesticidima, lošim dimnjacima, nepostojećim filterima saberu? Havarija po havarija – katastrofa! Decenijama!

Teme d) Šta se dešava s vektorima iz temena b i c, najbolje su nam nekoliko dana pre objasnile tri dame: premijerka, potpremijerka Mihajlović i ministrarka ekologije (što uspešno uči da čita) u poseti Kostolcu. Kad su hvalile čistoću tamošnjeg vazduha. Premijerka je istakla da je sad sve zahvaljujući šefu ok i čisto, a da su za sve krivi oni pre. Ali, potpremijerka, kao ona od pre ne priznade odgovornost, no i ona pohvali ovo sad, sa sve samom sobom od sad.

(Ništa nije slučajno – svest građana iz temena a pobija fotka desno što ju mi je, kao da je znao za ovaj tekst, upravo poslao nepoznati čitalac iz Surčina.)