Kad predajemo poreske prijave za našu firmu, u poreskom im trebaju kolica – to kaže jedan poljo/privrednik što ima firmu koja se bavi biljem i etarskim uljima.
Nisam se raspitivao kakva su kolica u poreskoj u tom gradiću X. Ovo X je jer kapiram da zvanični organi koji stimulišu poljoprivrednu proizvodnju umeju da budu kapriciozni, zlopamtila, pa i osvetoljubivi.
Međutim, za/mislio sam da su to ona građevinska kolica sa ručkama. možda zato što ovaj privrednik i kad se žali priča duhovito, sa primesama zajedljivosti i cinizma, taman kako ja kitim ove tekstiće.
Koncept te duhovitosti upoznao sam pre nego njega kad je na jednoj mreži dao mali recept po kome vas država tera i na mnoge poslovne podvige s kojima ste na gubitku: „Kako od jednog dinara napraviti 200? Platio sam 1,05 din kamate poreskoj upravi po kartici, dobio sam e-račun od banke za proviziju 35 din, to sam morao da odštampam na papiru uz pomoć tonera i da predam knjigovođi na knjiženje, koji ga odlaže u registrator, koji ide u istor. arhiv…“
I da se pređe na naslov: kad sam čuo („pazi kad ne mogu da verujem“!) da pomenuta firma predaje 918, a možda i svih 1.000 poreskih prijava, odustao sam od slike onih kolica u glavi.
Zamislio sam japaner, ona mnogo veća sa dva točka koja gura više radnika, a dižu ih velike dizalice/kranov. Za one koji ne mogu da zamisle japaner, reći ćemo – za PP je nužan kamionet!
I, šta je razlog tome!?
Da bi se napravila rentabilna plantaža gorepomenutog bilja, isplativi su kompleksi od nekoliko desetina, još bolje, stotina hektara.
A poljoprivredno zemljište toliko je usitnjeno i isparcelisano u Srbiji da ima takoreći više površina u međama, nego što je nekad, dok nije zapušteno, bilo obradive površine.
Da ne pominjemo različite kategorizacije u kojima ista njiva može da bude do trećine voćnjak, od trećine, livada, vinograd… Pretvaranje takvog zemljišta i spajanje kupljenih parcela u kompleks – u katastru je gotovo nemoguće.
Sizifov posao, koji skupa katastrova komisija naplati skuplje nego što je koštalo zemljište. Može firma da na svih 918 (ili 20.018) parcela upiše novozasađenu kulturu. Ali, poreska prijava mora za svaku ponaosob!
Aha, EU, dakle i Bugarska npr, stvarno stimulišu i njihovi proizvođači mogu da snize cene svog ulja i za izvoz. I tako ubiju naše cene, npr. sa 921 E/litar 2018. na 580 E/l prošle godine! To je ta stimulacija. Kad nismo stranci!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.