Koj gi mica kule

Otkad sam čuo anegdotu od 1/7 grupe Sedmorica mladih sa ovim pitanjem, nisam verovao da se baš tako kaže. U međuvremenu, na anegdotu se i zaboravilo, a onima što žele da se nasmeju i (pod)sme(va)ju „na južnjaci“ ovo je smešno i bez nje. Ko ludom na brašno, kao sad kad „će stizaju MIZI“.

Prošlog ponedeljka stručno sam se konsultovao sa mladim kolegom iz Vlasotinca. On potvrdi da se tamo baš tako kaže. A bio sam sumnjičav iz dva razloga. Prvo, samo jednu planinu severnije odatle, u mom rodnom kraju, reklo bi se „Koji, bre, pomica džakovivi?“ Ili – „ovija, džakovi.“ Nema džaci.

Drugi je razlog za ovu skepsu bio što ima mnogo primera da se i sami dijalekti pojedinih krajeva namerno iskrivljavaju da bi bili podsmešljiviji. Ili ih sve ređi preostali korisnici „poknjiževljuju“ da, kako sam već pisao, „ji ne bi bilo sram od druđi Srbi i od gospodu“.

To je prvi, a gde je tu – drugi pogled? Što se toga seti(h)? Odmah mi je to došlo u pamet kad sam onomad slušao Bojana Kovačevića, predsednika Akademije arhitekture Srbije. Analizirajući brojne stručne gluposti i nestručne pameti u vezi sa „Beogradom na vodi“, on logično navodi na pomisao da se tamo „micaju“ čitave kule jednako prevarantski „kako onija džaci“.

Kaže Kovačević: ne samo da se gradi bez plana, a ono planova što ima, stalno se menja, i ne samo da se oni menjaju „po maketi“, nego se i ona sama često preinačuje. Zgrade i kule na njoj menjaju mesta u zavisnosti od toga ko je obećao da neku zgradu gradi, koje mu se mesto sviđa i koliko para ima, odnosno obećava. I ko sve i kakav interes ima – dodajem.

Čak je i zelena površina koja po pravilima pripada stepenu izgrađenosti na tom mestu „butnuta“ na levu, novobeogradsku obalu koja se „pripisuje“ desnoj da bi procenat biljaka odgovarao normama.

Pa „koj gi mica kule“? Reći će se interes, bezobzirnost, odsustvo planiranja, samovolja… Sve već u svemu viđeno! Uz bukvalno „postvarenje“ još jedne narodne o „obećavanju kula i gradova“.

To je to. Ali, treba se setiti i izvornog vica „koj džakovi mica“. On je, ako smo zaboravili, o lopovima. Na konačištu grupe paprikara na putu za Sloveniju (gde to i kad beše?) lopovi se sami uvukli u džakove (prevaziđena varijanta fantomke), pa tako „zadžakovljeni“ ušli među džakove paprike i kradu ih iz prikolice.

Micaju se lopovi u džaci i drpaju džaci, pa se i oni micaju. Em maskenbal, em lopovluk, jebalo si vek! Te tako i kule! Samo – u vicu je „groteskica“, u stvarnosti – „tragedijetina“.