Komunikacijska sipa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za naše uslove (slično je i u okruženju ali mi smo, naravno, neprejebivi) izraz ‘parlamentarni razgovor’ taman odgovara. Čik da neko nešto zucne (u parlamentu il’ na javnoj sceni) a da mu nije odobreno od strane zapišavaoca terena.

2. Jedan pametan čovek reče da ima ljudi kojima ne smeš da kažeš ni „dobar dan“ jer će dotični odmah posle toga zapodenuti razgovor-monolog, uhvatiće te ko zmija žabu, početi priču od Kulina bana…stara priča o energetskim vampirima. Što se tiče međusobnog ubeđivanja, sukoba mišljenja i sl. nije zgoreg podsetiti se kako je na to gledao Šopenhauer:
   „Ništa nije neprijatnije nego kada se prepiremo sa jednim čovekom razlozima i objašnjenjima i trudimo se da ga uverimo pa naposletku otkrijemo da on neće da nas razume, da imamo posla sa njegovom voljom. Otuda sleduje da je logika nekorisna jer još niko nije nikoga uverio pomoću logike. Da biste nekoga uverili morate obraćati pažnju na njegov sopstveni interes, na njegove požude i želje, na njegovu volju..“
   Ovaj navod Šopenhauera dobro razumeju političari-demagozi, kao i marketinški stručnjaci kada kreiraju svoje političke i reklamne kampanje. Znamo i za onu statistiku da je ljudska pažnja pala sa 12 (2000.g.) na 8 sekundi (2013), pa smo pretekli po takvoj „koncentraciji“ zlatne ribice kod kojih je to 9 sekundi. Ubija nas izgleda obilje informacija koje to nisu, pitanje je kako se sa tim boriti?

3. Čoveku ne smemo oduzeti slobodu da svoj razum koristi nerazumno, jer kada bi se razum koristio razumno – priroda bi postigla ravnotežu i igra bi se završila.

   1. Text je pogodio suštinu kao i komentari i sve mi se baš tako dešava.Najgore su one osobe koje su bezvredne ali od njih ne možete doći do reči i sve znaju.Posebno je deprimirajuče kad postavljaju pitanja koja su i odgovor i ne pomišljaju na to da vi možda tako ne mislite.Malo je ljudi koji znaju da slušaju i oćute.Formula je 70 % slušati a 30% pričati ali malo je takvih.Još jednom-odličan text.