Kontejner zemlja

Ovim kuriozitetom počinje tekst u jednom nekad uglednom tradicionalnom dnevniku.

Takvo istraživanje nedavno je sprovela laboratorija beogradskog JKP Gradska čistoća i zaključila da su kontejneri, kojih je u prestonici 30.000 i peru se uglavnom jednom mesečno, mnogo manje zagađeni mikroorganizmima nego kuhinjski sunđer.

„Zaposleni u našoj laboratoriji analizirali su uzorke uzete sa 1.000 beogradskih kontejnera neposredno pre i posle pranja ovih sudova za odlaganje otpada. Dobijene nalaze uporedili su sa rezultatima analize uzorka kuhinjskog sunđera i brisa uzetog sa ženske tašne. Na jednom od 1.000 kontejnera zabeležena je brojnost kolonija mikroorganizama veća nego na ostalim, i to 45 miliona mikroorganizama, ali kuhinjski sunđer sa 75 miliona njih nijedan kontejner nije uspeo da nadmaši. Sunđer je na analizu uzet posle sedam dana korišćenja. Nalaz brisa ženske tašne pokazuje da je ona čistija i od sunđera i od neopranog kontejnera“, objašnjavaju u Čistoći.

Dodaju: „Drastičan pad brojnosti mikroorganizama posle pranja kontejnera samo vrućom vodom, bez deterdženta, govori o tome da će se akcijama pranja beogradskih sudova za otpad, pri čemu se inače koriste deterdženti, ali bez sapunice, nivo čistoće podići na mnogo viši, iako dokazano kontejneri nisu najprljaviji predmet sa kojim sugrađani svakodnevno dolaze u kontakt.“

Dakle, saznali smo fantastične stvari, uglavnom one koje smo znali.

Da, kuhinjski sunđeri jesu rasadnici mikroorganizama, a ohrabrujuće vesti stižu o ženskim tašnama.

Čistije su i od jednog i od drugog!

Ovu senzaciju najpre sam čuo na radiju.

Pakosnom kakav sam, prvo sam pomislio – ovo je ohrabrenje za brojne sakupljače sekundarnih sirovina, ali i one što se prehranjuju iz njih.

Hteo sam da ovu po/misao sačuvam za sebe, kad li u komentarima teksta na sajtu pronađem i jedan koji mi krade cinizam: „Niko normalan, bez obzira na iznete podatke neće uzeti da jede iz kontejnera, sem ako nije prinuđen.“

Da, da, ali tu je gvint, neće normalni, ali mnogo je PRINUĐENIH. Na stranu što je veoma upitno koliko smo ovde gde jesmo svi, zajedno uzev, uopšte normalni.

Ali, ova je napisotina priča i o verbalnom i informativnom zagađenju.

U prvom redu pokazuje kako se ovde shvata i kako se veruje da deluje, a nažalost i deluje, pozitivni, ohrabrujući PR (pi-ar).

Bez ikakve sumnje u verodostojnost istraživanja, pitanje je – a koliko se kontejnera u Beogradu pere „jednom mesečno“, koliko mikroorganizama ima npr. petnaestog dana od pranja. Za četrdeset godina u mojoj ulici nisam primetio nijednom. A vi!?

Važniji, drugi sloj posmatranja ove vesti pokazuje da je i sve drugo, na svim poljima tako – i po nasilju pozitivnog i kriznog PR i po stvarnosti kojom se pohvalni rezultati i statistike ukrašavaju.

Sve postoji na papiru, u zakonima, u medijima, ali stvarnost to demantuje. U mnogim područjima je savršena, EU-ropska (ropska ne čitati odvojeno!) normativa, ali se ne primenjuje.

Statistike i istraživanja su besprekorne, rekordi se nižu sem ako neki „nisu prinuđeni“. Država/zemlja nam je kao ovaj kontejner, a oko nas u regonu, Evropi i svetu, sve sami „kuhinjsiki sunđeri“!