Kravlja ekspertiza

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odlicnan, poucan tekst. U Engleskoj, se jos osamdesetih (mozda i ranije, ali ja znam slucaj iz te godine), hemijska sredstva za poljoprevredu izdaju na recept a primenu kontrolisu inspektori agronomi.
   Ubice nas neznanje, ali seljaci su za to najmanje krivi. Oni ne citaju Danas. Njih je ova zemlja najvise unizila. Umesto da im ponudi obrazovanje (ne obavezno formalno, ali kroz jednu ozbiljnu politiku koja bi negovala odgovornost na najvisem nivou i kreirala savremene civilizacijske vrednosti) drzava ih se seti samo kada dodju izbori.
   Inace, ne verujem da u Srbiji postoji seljak koji nije cuo za karencu. Pretpostavljam da je autor teksta izmislio prigodnu pricu da bi ilustrovao veliki problem neobrazovanosti nasega sela i nedostatka bilo kakve ideje da se na tom planu nesto ucini.

2. Izgleda da kod nas volovi bazdare hlor, i jos puno toga!

3. Poštovani Sesilije,
   I drugi
   Neki tvrde da nije uobičajeno da autor polemiše sa komenta(to)rima ili ih sam komentariše. Ali ja mislim da ti neki pripadaju onima što podržavaju sajber-totalitarizam. A on se ogleda u tome što u ovim modernim komunikacijama sve češće komunikacije nema. Jer, nema komunikacije bez dvosmernosti. Pa i golubovi psmonoše su se malo odmarali kod adresanta dok on ne napiše odgovor. Onako bi leteli dva puta na istoj ruti. A sad, i telefonske kompanije i provajderi i banke i izborni štabovi mogu da vam pošalju poruku – platite do sutra, ili podsećamo vas da glasate , a vi ne možete ništa da im odgovorite, ne da opsujete, već ni da kažete platiću sutra, platio sam pre pet minuta, glasao sam u 10,10 sati.
   Elem, nisam izmislio straricu, kao ni onog komšiju „sas dve čaške“. Ljudi sa mreža teško mogu da poveruju koliko kod nas ima iz raznih razloga elementarno nepismenih ljudi. Sad se uveliko priča o „medijskoj pismenosti“, a raširena je elementarna nepismenost. Kod ove bake je bio i jedan „dodatni faktor“ kome sam posvetio nekoliko redova u prvoj verziji teksta, ali pošto sam morao da ga kratim da bi stao u štampano izdanje izbacio sam taj zanimljivi deo. Evo ga u KONTEKSTU objavljenih rečenica

   ***za onaj jeftiniji. Čija otrovnost (to je ta karenca) duže traje, pa lukac, drugim rečima nije za jelo.
   Poenta je ,pak, u tome što ona prodavca ništa nije razumela, niti se on potrudio da joj objasni – „kakvo je pa toj, kako ono reče – ka, ka… toj što reče…“
   Čitalac će, na prošlom redu, pomisliti da ću sad da raspredem o „jezičkom nedoumicama“, lokalizmima, sporazumevanju… Mogao bih i o tome jer sam prepoznao da je baka iz Pašićevog i Genčićevog Velikog izvora (Goljami izvOr) gde više od pola sela koristi neki arhaični, ni bugarski ni srpski govor. Što je otežalo saglasnost o karenci i povećalo rizik da domaćinstvo počne da jede ili na pijacu iznese luk sa aditivima od „crvljeg otrova“.
   Ali, nije ovde reč o jezičkom nesporazumu, već o civilizacijskom nesporazumu sa upotrebom pesticida, fungicida, herbicida i sveg***
   S poštovanjem, BožAndrejić