Kriva kutija. Povampirenje

Prvo zatečen, ubrzo počnem da psujem ludu zemlju koja hoće da mi oduzme ono što sam u opštoj profesionalnoj ugroženosti dobio na poklon od roditelja.

Što sam se više žestio „rekvirirant“ počinje da ustuknjuje, povičem zovite policiju, počne da beži, projurim ga… posle ga zaista našla policija… Epilog, mladić je zapravo bio pobegao iz duševne bolnice i prikrio se u kući preko puta kod svojih rođaka.

I dalje mislim da je ovo „nasedanje“ bilo logična posledica logičnog razmišljanja šta u toj i takvoj zemlji može da (mi) se desi. U Danasu smo već pretrpeli izbacivanja, zabrane, kazne. Znao sam priče mobilisanih rezervista kojima je naređivano da po blatu u Slavoniji tegle preko njiva luksuzna ukradena vozila prepuna dragocenosti. Najviša (i monetarna) vlast države podsticala je marifetluke sa devizama i piramidalne banke.

I sad sam opet naseo. Umesto duševnom bolesniku – Telekomu. Redom: nekoliko puta sam baš ovde pisao o „krivoj“ kutiji na telefonskoj banderi tik uz dvorište. Kojom nam je u kraj (tek 1987) „stigao telefon“. Prvo su do kutije stizali samo telefonski kablovi, ali kako su se stvari modernizovale pa evo, sad i digitalizovale, svako je o nju kačio svoje žice i uređaje. Sirota se iskrivila, pa potom i iščupala te visila o žicama što ih je prvo nosila. Avgusta 2005. u tadašnjoj, a ovoj rubrici, sve to sam metaforično uporedio sa („ludom“) državom, kako god se tad zvala. Ovako: „Zato mi se ponekad čini da su i sva država, i sva privreda i put u Evropu i snovi o trećem milenijumu, i da je sve, baš sve otišlo – u tu sivu, nakrivljenu kutiju.“ Odgovorni u Telekomu pročitavši to nisu marili za metafore, već obećali i ispunili (!!!) obećano – ispravili kutiju.

Ali, kačenje i krivljenje se nastavilo, baš kao i „krivljenje države.“ Kad li, proletos dođe na kapiju čovek, ne u mantilu, već u majici i upita me slažem li se da Telekom u rekonstrukciji telefonske mreže rekonstruiše i moj priključak. Ništa ne košta, i zaokruži me. Nije mi tad na pamet došlo što sam svojevremeno, kad je bilo moguće, nove, digitalne usluge (softverske) poverio SBB mreži. Valjda sam opet logično razmišljao – instalacije (hardver) su Telekomove, i red je da ih oni održavaju, a čije su digitalne usluge to oni regulišu međusobno.

I nedavno, vidim okačili se neki na banderu – sad je i ona kriva – da kače još nešto. Ispričam im priču o krivoj kutiji i zamolim da ne bacaju ništa u dvorište kao što imaju običaj. Odem na odmor, zovu me telekomovci i kažu da kače nove kablove, a ja nisam tu. Velim dovedite kabl do kuke gde je i prethodni. Posle odmora, vidim da nije samo kabl, već i kutija sa uređajem. Shvatim da sam upao u kampanju protiv SBB u koju se uključio i državni vrh. Naseo.

Ali meni je ipak poenta što su se dečki koje sam poslednje video da nešto kače rugali sopstvenom poslu. Kažu, mi sad ovo kačimo, a očekujte uskoro da bude promenjena – čitava bandera. Žurba neka…