Krov pa temelj (još jedan prilog o neočistivosti Srbije) 1Foto: Radenko Topalović

Zamerao mi jedan dobar kolega, doduše hvaleći ove tekstove, što imam previše digresija. Odgovarao sam da znam to, ali se trudim da budu svrsishodne i uklopljive. I, evo ova sledeća, funkcionalna je i za početak.

Poodavno sam gledao, koji put iz auta, a nekad i iz autobusa jedan, meni po rođenju dunđeru-amateru (a valjda i drugima) neobičan način početka gradnje kuća i vikendica, reći ću dole, i iako je Severna. U Makedoniji, dok je bila južna, mada je i sad tamo, posebno u okolini (i njenih) južnih jezera.

Većina tih građevina na kosinama pobđa uz put, prvo je dobijala parter, nekad sprat, pa i krov, a tek onda podrum, odnosno (polu)suteren za npr. garažu ili neku podrum-ostavu.

U kosine brda najpre su izlivali noseće stubove (hajd, recimo i šipove) na budućim uglovima i, ako treba, posred zidova dok se njihovi vrhovi ne poravnaju da nose prvu ploču. Onda se dizala kuća, a onaj deo brda što je ostao ispod ploče uklanjao se naknadno, možda i kad se gore useli. Plus, moglo se otkopavati i u kišnoj sezoni. (Nisam se zaustavljao da pogledam, pa se i danas čudim čime su kopali, posebno one duboke rupe za stubove!?)

Pošto živimo u zemlji utuka na utuk, kontramitinga na mitinge, knjigom na knjigu, psovkom na bezobrazluk, metkom na modernost, onda ne treba da nas čudi ovaj građevinarski primer. Racionalan je.

Za razliku od njega u našoj praksi sve je više primera gradnje krova i bez zidova, temelja i šipova za oslonac. Zasad ih je više na administrativnom i zakonodavnom planu gde se završnica i projektuje i gradi bez temelja.

Pojedini zakoni se i zovu „krovni“, ali godinama nemaju akta i pravilnike za primenu. A ispod pojedinih „krovnih“ sama vlast ruši i zidove i temelje da bi ostali neprimenljivi ili neprimenjeni.

Evo, priča mi onomad jedan mladi automehaničar, dovoljno, i više no dovoljno, dobar da ne pobegne iz zemlje, kako je dobio nekakvo administrativno (valjda inspekcijsko) naređenje da odsad mora da sve prerađeno motorno ulje da čuva u nepropusnim (hermetički zatvorenim) posudama, a u posebnoj, samo za to namenjenoj prostoriji pod ključem.

Ali, u pismenom rešenju nema ni reči kao to praktično da reši. Nema uputstva šta s tim kad napuni sve sudove i čitavu posebnu prostoriju.

A šta sa plastičnim kanistrima u kojima se kupuje novo ulje. Tako je i sa brojnim odbačenim novotehnološkim aparatima – nema ni R od mogućnosti za reciklažu. Jedini savet koji može da mu se da, bar za kanistere – bacaj u kontejnere, ionako je deponija puna otpada za koji moraš da dograđuješ radnju.

A ta deponija je živi primer (protiv zdravog života) za onaj krov bez temelja iz sredine teksta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari