Uprkos osiromašivanju gubitnika tranzicije u poslednje tri decenije, belćim današnja deca, većinom, i u besparici prezasićena i prezaštićena, teško bi razumela sledećih nekoliko redova. Pa, možda, ni neki odrasli.
Često se vraćam na ovo iskustvo i ovu misao: nema veće tuge no kad ti se pokvari, slomi, razvali tek dobijeni poklon. Željena, neobična ili iznenadna (a u mnogim našim detinjstvima – retka) igračka, tek što je uzmeš u ruke da se njome poigraš, a ona se pokvari, ili negde nestane, ako je – leteća. Izbušeni balon (mi vršnjaci smo ga zvali „ludbalon“) ili lopta. Tek nabavljeni golubovi koje prekonoć udavi mačka, lasica ili tvor…
Teška tuga i višednevno – osujećenje… Oštećeni novi auto u prvoj vožnji – baksuz. (Ovde se setim kontra-vica za razbijanje tuge: kupi Piroćanac detetu žvaku, ono je žvaćka, žvaćka, omekša, napravi balon i – pukne. A baštamu pomisli: „Jebaga, sa’mu ju kupi, a ono ju odma prejeba!“)
E, ovakve misli o kvarenju novog i „kupovnog“ su me hvatale i na manje ličnom planu (i ja volim Srbiju). Recimo kad sam čitao (i pisao) o onom mostu kod Prijepolja što ga je jednom odnela bujica, pa napravljen novi, pa i njega odnela, pa i treći put, valjda one bujične 2014.
I onomad, za nevremena u Krupnju kad sam čuo vest da je reka Kržava odnela veliki deo nove obaloutvrde pravljene baš u projektu sanacije poplava od pre tri godine. ‘Vatao me, doduše tad i bes, tužni bes – izem ti državu i projekte – sa’ju naprajiše, a od prvu vodu se batali – rekao bi onaj moj vic-zemljak. Pa, još, „posle Kržave“ u Danasu čitam razgovor sa Blagojevićem o podvizima sanacije, a sve mi u tekstu nedostaje novo „rušilaštvo“ ove krupanjske ćudljivice.
Imam, doduše, i razumevanje: klimatske promene koje neki – od Trampa do istaknutih stručnjaka RHMZ – baš ne priznaju, donose znatno jače nepogode.
Ali, opet, nek se gradi ne za „stogodišnje“, već za hiljadugodišnje vode.
I već sam se spremio da pišem tekst o kucanju palcima (ostaje za neku narednu subotu), kad li Vučić održa oproštajni premijerski govor i reče šta je sve regulisano u Krupnju, pomenu i Kržavu, al’ ne reče da je „paj prejebala novutu obaloutvrdu“. On koji sve zna, svaki puteljak i potok!
I, opet imam razumevanja – možda stvarno nije znao, a možda to smatra sitnijim problemom. A i viša sila. Ali, kako to da ta ista Kržava jednom zaslužuje pominjanje, a drugi put – ćut.
E, tu je srce modela državne i političke propagande – da je Kržava onomad odnela tek podignutu obaloutvrdu zna malo ljudi, ili smo tu vest svi zaboravili, ako smo je i čuli. Zato se brojnijima koji to ne znaju „odozgo“ govori samo ono što se želi da se zna. Pa makar bila i laž, za koju zna samo manjina. „I tačka.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
