Kvarne i opasne novinarske fraze

Da se ne ide dalje u NEVIDELICU, što na govoru mog rodnog kraja ne znači prvenstveno mrak, već ništavilo, neizvesnost, nepoznato… Ili ono što V. Drašković negde nekoć nazva NIDOKLICA… Saznanje da je reč smislila BISTROMISLENA šestogodišnjakinja ohrabruje, reklo bi se – ima nade!

Ali, već na drugi pogled, strepnja mi je veća od nade, što rekao D. Ćosić, a Basara do unedogled ironično opetovao.
Zato, da najpre, (navodno protivno pravilima zanata, ali šta vredi zanat kad je ovde sve protivno pravilima!) najpre napišem zaključak, pa da ga potom obrazložim, naoko sitnim primerima.

Kao što neprestano ponavljam da je u ekološkom smislu Srbijica NEOČISTIVA, izgleda mi da je, što se kvarenja i izopačavanja jezika i govora tiče, još NEOČISTIVIJA. Prljavština dolazi kap po kap da se lakše na nju naviknemo, a onda u curcima, potočićima, rečicama, rekama i bujicama, što, opet, u pogledu stanja voda nestaje i iz prirode, a i iz govora. Ostaje samo ovo poslednje – poplavne bujice i nanosi našeg đubreta. Za šta odgovorna đubrad malo kad odgovara!

Pa, eto, u istim vestima kad nas ohrabruje rasanica, čujemo kako neki tamo klub GOSTUJE BARSELONI, iako jezkoslovci ne jednom opominju da je to nepravilno, ne ide taj padež bez predloga (šta to beše!?) uz gostuje. Nisu ni drugi novinari imuni na tobož inovativne fraze i figure, i oni će svoju „slikovitost“ dokazivati unedogled ponavljanjem sintagmi tipa „da je lepo vreme izmamilo brojne građane u prirodu“ , da je „sala bila tesna da primi sve zainteresovane“…(jednog sam predložio za prijem u radni odnos jer je u jednom od prvih izveštaja napisao da su se na onom najvećem amfiteatru na Pravnom već na početku skupa „morali otvarati prozori, jer je postalo zagušljivo“ koliko je publike bilo.)

A sportski će novinari posle davnih ponavljanja da je golman loptu „degažirao daleko u polje“, a onaj sa „bele tačke“ „topovskim udarcem“ „počistio paučinu iz levog gornjeg ugla“ protivničkog gola – sad doći do rečnika nasilja, netrpeljivosti, ratne retorike, pa i političkog navijanja za autoritarnost kad ne kažu drukše da je neko pobedio, već da se „popeo na tron“. Ili da ne bi, kao, često ponavljali imena tenisera, kažu Hrvat, Srbin, Španac (uvek se setim Lasla Đerea i kad tako šta ne reknu za njega!)

Ali, kako se pobeđuje – uvek su „pregazili“, „slomili“ protivnika, a onda se nad stadionom raspalila divna bakljada. (Imam ideju da nastavim, prisećanjima na „bolju prošlost“ koja nije ni SLIČNOVETNA ovoj sadašnjosti.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.