Lažljiva slika

Da odmah pojasnim. „Nekako s proljeća“ (Kemo, pozdrav, počivaj u miru!) uvek zatičem jednu istacku sliku. Sa nekog sedla, prevoja – nije to uvek Čestobrodica – pukne preda mnom belina rascvetanog voća. Porediva sa nevestinskom haljinom, za patetičnije duše – Srbija u venčanici.

I sve je to lepo na prvi pogled. Ali na drugi, pažljiviji pa i bez džangrizavosti, očas se otkriva lažljivost scene. Naravno, u plaštu tog behara ima pitomog voća, ali – zagledajte bolje – ogromnom većinom sastavljen je od rascvetalih trnjina, gloginja, samoniklih dženarika, podivljalih napuštenih voćnjaka (pogledajte ono žbunje gde nekad bejaše „Godomin“, ako vam oko ne odvuku planine jalovine „juesstilovske i hestilovske“ što nadrastaju dimnjake Železare), pasjeg drena…

Bela „mlada“ Srbija ukaže se kao – glogova, da ne kažem „đavolja“ nevesta! Ona lepa šira slika zapravo je sastavljena od tužnih detalja, ogrooomna je razlika, između totala i gro plana. („Velika je razlika između normativnog i stvarnog“, govoraše nam profesor J. M.)

Sa istog prevoja – ko na njemu ak i malo stoji, dragi NJegoše, u ovom slučaju manje vidi, no onaj pod brdom) isto će se pokazati gledamo li belu zmijuljicu puta do pastoralnog sela u bujnom zelenilu. Ali ćemo, ako usput ne polomimo poluosovine i felne po rupama, tamo zateći jad i čemer urušenih kuća, života i opet one vrzine gloga…

Na Gugl mapama neće se jasno videti ni divlje deponije, ni rupe i zakrpe. Ove druge se sad moderno nazivaju – rehabilitacija puteva. Ta pak operacija svakog ko pamti vreme sirotinje podseća na „pendžetiranje“ cipela. (Objašnjenje za sajber generaciju: kad se debeli kožni đon na cipelama izliže toliko da kroz rupu tlo počne da cepa čarapu, ide se obućaru; on iseče približno toliko parče đona, obradi ga malo i – mislite, zalepi – ne, najčešće ukuca u đon i tako zakrpi rupu.) Tako sada „drobnjaci“ krpe sirotinjske puteve.

Na isti način „odozgo“ gledaju dva ministra pa prave (doduše pomalo predizbornu) akciju osnivanja zadruga po velikim selima. Stvarno, u statistici selo veliko iljadu i po duša, ali znaju li oni da tamo u poljoprivredi suvislo jedva mrdaju dvojica-trojica četrdesetpetogodišnjaka, pritom neženja i bez svih zuba. Ostalo je staro, nepokretno, konzervativno. I pijano.

Tom razlikom između beline totala i trnja gro plana može se recimo meriti i razlika između opojne hvalisavosti o rastu BDP-a i stvarnog standarda zemlje. A tek izučavanjem te razlike može se smisliti neki suvisao plan.