Legendu u legendu

Kao i neka saznanja da major Gavrilović, nije nikad izgovorio one reči u odbrani Beograda. Pri čemu je najinteresantniji lik baš čovek koji je to prvi u/tvrdio.

Osnov za famu o Jeleni proističe iz nečeg dubljeg. To obrazlaže Milena Repajić, mlada naučnica, istoričarka u knjizi “Stefan Nemanja, utemeljenje dinastičkog legitimiteta”. (“Liber novus”).

„Tradicija o Stefanu Nemanji nosi naslage osam vekova istorije i slojeve različitih vremena… do 19. veka i stvaranja srpske nacionalne države koja je pokušavala da ostvari kontinuitet sa srednjovekovnom Srbijom…“

Pritom se gubi nešto važno – „za razumevanje delovanja jednog od najvećih vladara srpskog srednjeg veka neophodno je smestiti ga u idejni i politički kontekst “vizantijskog sveta” kraja 12. i početka 13. veka u kome je Srbija gradila svoje mesto“.

Ovo važi za čitavu dinastiju Nemanjića koja i u sklapanju brakova često ima strankinje za supruge, ali u kontekstu “vizantijskog sveta”, „na prvom mestu je “sfera uticaja”, a tek na kraju etnicitet“.

U tome istoriji najmanje pomažu legende „radi kontinuiteta sa srednjevekovnom Srbijom“ i bolje je da se jasno zna da je to legenda. A i ova, piše Repajić, ipak „govori o živom sećanju na kraljicu koje je ostalo u ovim krajevima, kojima će ona upravljati decenijama nakon smrti svoga muža“.

O izmišljenom Gavrilovićevom govoru kolega Momčilo Petrović u “Zanimljivoj istoriji Srba” (“Laguna”) navodi „dva dokaza“: „Na prvom mestu – a ozbiljni istoričari su u tome jednoglasni – zato što Vrhovna komanda ni tada, a ni pre ni posle, naređenje kojom bi neku jedinicu žrtvovala – nije izdala! Drugi je u tome što se Gavrilovićevo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u memoarima pod naslovom “Na Dunavskom keju”, jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša

Taj Roš je bio učesnik upravo ove borbe pod komandom Gavrilovića, kraj rata je dočekao kao vojni pilot, a piše Petrović, da je za vreme “Drugog svetskog rata”, po svemu sudeći bio agent “Gestapoa”.

Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić, koji „iako je lako mogao da zna istinu, navodi da je Dragutin Gavrilović poginuo sa svojim vojnicima i ta će se tvrdnja ponavljati sve dok u “Vojnoj encikopediji” 1972. ne bude naveden tačan podatak“. Da je preživeo!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.