Litijumski „smederevci“ (Predlog ustavnih amandmana 2)

Na to upućuje već i elementarna logika – štagod se ubaci u ustav, postaće samim tim ustavno, pa se otklanjaju sva zakeranja kritičara protiv javnih predsedničkih glupiranja.

Monstruozni napadi na „lozničku sedmicu“, dodatno ukazuju na tu potrebu.

Zamerano je, recimo, što je predsednik pravio palačinke sa džemom od šipuraka, a tek posle pravio pekmez od šljiva, pa je ološ konstruisao da je bilo bolje da prvo napravi pekmez od šljiva i da objasni otkud je onaj od šipuraka, pa da tek onda služi palačinke. Sa dva ukusa.

Neki su primetjAvali da se nešto kuvalo na vodu, možda i četi „smederevaca“ bez čunaka (ako se sad ne zovu „peconijevci“, pa i to valja razmotriti za inovaciju ustava!) koje je Gašić uspešno postrojio, doduše „uza zid“ (gadna asocijacija!).

A niko od ološa nije ni pretpostavio da ti „peconijevci“ rade na litijumske baterije koje su više puta u telešopu reklamirali i „šef“ i činovnica mu AnaBrr.

Prilikom osmišljavanja ove teme, imali smo u vidu više predloga za nova konkretna ovlašćenja (predsednika) šefa države i bliskog mu osoblja, vrhovnog komandanta i vođe. (Ove titule van zagrade ubaciti u ustav, ali samo do proglašenja doživotnog predsednikovanja i uspostavljanja naslednog!) Međutim, kako život ne piše samo romane, već i ustave, intenzivne aktivnosti „šefa“ po povratku iz „tazbine“, olakšale su nam posao.

Na primeru uvođenja obaveznog vojnog roka, zaključuje se da se nova ovlašćenja mogu rešiti jednim stavom:
– u ovlašćenja šefa spada sve čega se on sam doseti

(Tome samo treba dodati stav o proceduri za vršenje tog ovlašćenja)

– svaka predsednikova ideja koju može, a i ne mora da odobri „vrhovno društvance“ postaje automatski njegovo ovlašćenje koje on sam potpisuje, a niži organi ga pretvaraju u zaključak koji on treba da potpiše (Ovaj model dar je prakse – ideju o vraćanju vojnog roka potpisao čim ju je izrekao, a vlada koja će amandmanima biti ukinuta to usvojila kako bi on potpisao)

U skladu sa gorerečenim, uprošćavaju se i dužnosti „vrhovnog društvanceta, ono prihvata svaku njegovu ideju i dostavlja mu je na potpis, a kad ima svoju, upućuje njemu da je odobri kao spopstvenu, isto kao i popis nižih potčinjenih koje će svakodnevno javno ponižavati.
Isti model primenjuje se i za novinarska pitanja na pres konferencijama.

– zbog velike zauzetosti pripremama za svakodnevna večernja obraćanja, smanjuje se broj otvaranja objekata na terenu, već će mu se u obliku štafete donositi makete objekata koje otvara. Isti princip važi i za brojne „ijade“ čijim se imenima dodaje (identitetska odrednica) „srbi“ (model: srbiroštiljijada, srbirakijada, srbištrudlijada…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.