Manipulacija bedom (ili pogled na izbore iz prikrajka)

I Kosjeriću, ali ja nisam (bio) tamo. Ali, slično je – paradiraju neki ministri, gradić obilaze aktivisti stranaka na vlasti iz drugih gradova, očekuje se i džipčad bez tablica, planira se ekologija, najavljuju toplane… (Samo Dijane Hrkalović nema da komanduje izborima i džipčadi, kao ono onda u Lučanima/Dragačevo…)

Izbegavam ovde da pišem politički tekst/reportažu, već zanimljivosti koje gledam, a što će sve to da izađe na politiku, politika je kriva.

Vozim tako po razrovanom asfaltu seoskog sokaka, što je sad još razrovaniji, jer su krajcovane i produbljivane udarne rupe kako bi se na brzinu presvukle novim slojem u okviru kampanja popravki po (svim) selima.

Komentarišemo kako se svuda užurbano, pa samim tim rizično aljkavo radi, a meštanka, saputnica, ironiše „što nisu izbori na svakih šest meseci“.

Jer, jedino se, očito, pre njih radi.

Eto, svukud se čiste neki kanali, kopaju drugi, izgleda za vodovod, uz bandere se propinju korpe dizaliica, šrafe se sijalice uličnog osvetljenja, ukopavaju se podzemni kontejneri za otpad, doduše kao uzorak, da li će se i nastaviti s tim ne zna se do sledećih izbora…

Pljus, pljušte obećanja.

Na vestima, ima čudesnih, jedna kaže da je stigla oprema za deset malih dečjih igrališta što se planiraju po gradu i da je gradonačelnik sa saradnicima (a on nije na listi i plakatima, nego svima poznati Vučić) prisustvovao skladištenju te opreme u magacin, a da će po podne prisustvovati izvođenju radova na jednom od njih.

Navalili ministri u ovaj kraj, bio građevinar, požuruje prugu do Niša do juna, da ne bi psovao građevinare i Drobnjaka, bio milicajac, bila saobraćajka, požurivala rekonstrukciju puta do Knjaževca, bio finansista, nešto valjda ulagao u poljoprivredu i u vezi s njim propade mi jedan naslov, a nemam gde da ga objavim, pa ću ovde – Siniša Mali u Velikom Izvoru.

Dotle, po banderama mesecima, a i dalje, stoje smotani MTS kablovi, velika investicija koja kao da čeka da se donese neki lex specialis koji će da protera SBB iz Srbije…

U povratku za Beograd, u dan nedelju (prošlu) u dva navrata sretnem automobile sa blinkirajućom pratnjom, pretpostavljam da su opet neki ministri.

A dok ovo pišem, žao mi što nisam u (mom) Vražogrncu da vidim novopečenu ministarku D. K. T. kako promoviše vakcinaciju. (Naknadno se obaveštavam, sastanak bio kamerni i zatvoren!)

I prosto da se čovek nasekira da slučajno birači nisu zaboravili na ono glavno pre tri meseca ono postavljanje temeljca za stadion, velelepni, a kakav će da bude drugo kad lično Vučić baca beton u rupu, a koji je lordmer izmetaforisao kao svemirski brod koji će sleteti na Kraljevicu.

Zlobnici ne zaboravljaju, prepričavaju vic – stadion se gradi da se u njega smeste ostareli i nemoćni kad svi mladi i sposobni napuste uveliko propali grad.

Jer, ako išta odlikuje ovo nekad ljupko i prosperitetno mesto, to je osirotelost uz bogatstvo obećanja…

A takva mesta su zgodna za manipulaciju bedom.

Evo kako je to moguće: sredovečna žena sa sela, bez prihoda, ali sa baštom, lejama luka i krompira i nešto žitarica za sitnu stoku potpuno uvereno kaže da penzioner (bez bašte) sa 28.000 dinara može lepo da živi kao podstanar u ZA.

Jer, njegovih 28.000 je 28.000 puta veće od njenog – ništa.