Marko Kraljević na netu

Primer ove gluposti je „martovski“ prigodan, ali iza njega je pitanje: da li je „moj pokojni teča“ – što reko, valjda, Čkalja u nekoj seriji – mogao, da je umeo, da ovaj podatak u koji je verovao upiše u tekst o ubijenom premijeru na Vikipediji. Slobodnoj enciklopediji! Po manje jezivoj priči što sledi, izgleda da je mogao.

Naime, ovih dana je u popularnom kvizu Slagalica na RTS trebalo upariti ime Kraljevića Marka sa imenima i nadimcima junaka s kojima je on zajedno u naslovima narodnih pesama. Ono: M. K. i Musa Kesedžija, M. K. i Đemo Brđanin…

E, tu je kao tačan odgovor navedena i „narodna“ pesma „Marko Kraljević i Matija Vujović“. Javio se posle na Fejsbuku neki mladić i priznao da je „još kao klinac, iz zezanja“ na Vikipediji dodao tu izmišljenu pesmu. Ali, licemerno rezili televiziju, uz „dal je moguće da kviz rade po Vikipediji“, veli i da je to sramota.

Sramota jeste, ali je nemoralno i dopisivati budalaštine na ovom mediju samo iz zezanja i samo zato što je to slobodna enciklopedija. I nije to jedini problem, duži je spisak od sledećeg: korisnost mreža, znanje da se one (zlo)upotrebe, pouzdanost podataka sa neta, besmislenost rasprava koje su naoko dijalog, a u osnovi nisu, lažiranje i falsifikovanje podataka…

Reći će neko da je ovo sve u sferi „nepotrebnog znanja“, dakle, među podacima iz tzv. „opšte kulture“, kvizovskih i znanja za rešavanje ukrštenica. A ona, naročito po mišljenju mlađih generacija koje baš i nisu sklone njihovom usvajanju, nemaju praktičnu svrhu. (Ili su je možda nekad imala, ali je svrha u međuvremenu nestala.) Mada, i oni usvajaju neka druga nepotrebna znanja, poput ovog dopisivanja Vikipedije. Tako da i dalje važi pitanje šta je znanje, a šta informisanost ili manja ili veća obaveštenost. A tek definicija Artura Klarka koji za inteligenciju kao društveni sloj kaže da su to oni koji imaju višak informacija nad zdravim razumom.

Možda sam zbog svega, onomad u jednom razgovoru o ovoj bizarnosti izgovorio sintagmu – nepotrebna sloboda.

Ima li, dakle, slobode koja ničemu ne služi, koja je neozbiljna, besmislena, bizarno iskorišćena u besmislene svrhe? Pogotovo, ako znamo da je nekome dovoljna i samo ona kojom raspolaže i ne treba mu neka veća, koju, recimo, neko drugi zahteva. Nema, jer čak i kad je takva njena zloupotreba može da šteti!

Naprosto, ovde je ugrožena sloboda drugog da Vikipediji veruje…

I kad je tačno da slobode nikad dosta, da je stalno treba osvajati i proširivati njeno polje, a opet bez preterivanja koje vodi u anarhiju, mora da se poštuje osnovni postulat da sopstvena sloboda može ići samo dotle dok ne ugrožava istovrsnu slobodu drugog.

Zato ovaj primer nije sitnica. Da ne preterujemo, a jeste i to – mali znak opšteg raspada vrednosti.