Mastermajnd u limbu (ili: "poseljači", folklorizuj, ponarodi, uprosti) 1Foto: Radenko Topalović

Već sam se bio nameračio na ovu temu, kad su me u dan-dva dodatno stimulisala dva „frendli“ TV nastupa. Pitanje je – kako opozicija u doizbornim kampanjama što u Skupštini što na terenu (ima li je dovoljno tamo?) može da parira državnoj, funkcionerskoj „svekampanji“ i bezobrazluku vladajuće koalicije kojim razara poslednje nukleuse (već nedemokratske) pretpostavljene dijaloške osnove društva?

Pojednostavljeno rečeno, važno je što opoziciju ipak mogu da čuju i vide oni koji (imaju vremena da) gledaju prenose na državnoj TV-Bujke.

Međutim, mora da se ima manja ili veća skepsa koliko je to delotvorno.

Jer, čak i da taj drugi kanal gleda i mnogo, mnogo glasača vlasti, teško da znaju o čemu sve opozicija govori.

Budući da većina Srbije nikad nije ni čula za najveće afere koje su je potresale, ili su čule za njih u spinovanoj „antiopozicionoj“ verziji. Ili u tvć-demantijima vlasti u kojima nema ni reči o onom što se dsemantuje.

Jedan od sličnomišljenika čak reče, s pravom, nešto u stilu da opozicija koje malo ima na terenu – ne poznaje Srbiju. Dodajem, čak i da krene da je upoznaje i obilazi, sve do zakutaka i mesta „bogu iza nogu“ poput Vučićeve nimalo slučajno izabrane „Pambukovice“, biće to džaba posao bez promene „rečnika“ – izem ti „narativ“ to je bez uvrede za tu publiku/Srbiju – psovka.

Ima Bg urbana legenda da je neki tip otvorio fensi restoran ili kafić, ali – malo gostiju, pa zvao S. Šapera (između ostalog i Tadićevog u tim stvarima savetnika) da se posavetuju.

Ovaj čuo muziku u kafeu i rekao mu – „poseljači, poseljači!“ (Druga stvar je što je taj isti u drugom krugu izbora Toma ili Boris, bazirajući kampanju na Nikolićevoj lažnoj master-diplomi odveo Tadića u atrijum BUniverziteta da se hvali kako je tu, na Filozofskom studirao.

Ej, u zemlji gde rivalova glasačka mašina misli u stilu – „ma džaba ti fakultet, naš Toma će te prejebe i s osnovnu školu!“)
Hoću da kažem, tako se ne parira većinskoj, neobaveštenoj, nedovoljno obrazovanoj Srbiji. Bez uvrede, figurativno – „poseljači“, folklorizuj, ponarodi, uprosti! Ne pali priča o razorenim institucijama za ljude koji ne znaju šta ta reč znači.

Ne vrede objašnjenja u Skupštini rečnikom (nas „izdajnika“) obaveštenih opozicionih istomišljenika.

Ne funkcioniše Marinikina (tačna) ocena ko je MASTERMAJND svih krimi afera, pa i OSKAR, niti funkcionišu njegove statuete u zemlji u kojoj najveći deo iz rezervoara SNS-glasača nema pojma šta te dve reči znače!

A DVeselinović neki momenat krize objašnjava rečima da smo „u limbu“. Ona moja tipološka „tetka iz Baltaberilovca“ (adekvat svih „pambukovica“) teško da bi znala šta je to čak i da je rekao „predvorje pakla“. Jer nju je tv-tabloidarijum ubedio da smo, ako ne u raju, ono u „predvorju raja“, što je drugo značenje limba. Da ne pominjemo sabirni centar „prehristovskih i dečjih duša“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari