Foto: Radenko Topalović Ako vam deluje suviše lično, verujte da nije! Pisao sam pre neku nedelju mejl Mirku Iliću u NJujork sa jednom nadobudnom molbom. Ma ne samo da mi je odnekud van „Velike jabuke“ odmah otpisao već je, kao da nije onaj koji jeste prezauzet poslovima, u najkraćem roku molbu ispunio.
Ako sam tri reda napred rekao samo Mirko Ilić, „pecao“ sam malo čitaoce, posebno one koji ne znaju za njega – on je jedan od najpoznatijih svetskih dizajnera, autor mnogih internacionalnih događaja iz te i sličnih „struka“, čiji su radovi zastupljeni u elitnim svetskim muzejima (pomenjem samo njujorški Muzej modernih umetnosti). A naslovne strane najpoznatijih listova i časopisa godinama su se isticale njegovim radovima, uz, sramota me reći – karikature i ilustracije temata na njihovim stranicama.
E, taj Mirko odazvao se molbi da po asocijaciji „koga znam/o“ u NJujorku“ čiji je „znak“ jabuka, uradi nešto za „Dan jabuke“ početkom novembra u Vražogrncu (ne u Pržogrncu, to ne postoji, nego se mislim, raširilo iz zezanja viđenijih Rgoćana iz susedstva što su radili u TV Beograd!) Uradio je, unatoč svim poslovima, svoju dvodelnu (dva su organizatora) jabuku za na grudi na majicama!
Mirka, koji je osamdesetih bio osnivač strip grupe „Novi kvadrat“ znao sam kao drugara mojih drugra i saradnika takođe „Kvadratovih“ članova. Slučajno sam ga, po nestanku iz SFRJ, februara 1984. sreo ispred „Tajmsa“, saznao kad je otišao i da je za prvih šest meseci postao autor mnogih „tajmsova“ od Velike jabuke do Los Anđelesa. To je bio razlog da nekoliko nas novinara pozove kući na piće i dadne intervju za „Borbu“ i TV Zagreb u kome se školovao. Sledeći put je bilo u Danasu pre više godina kada je redizajnirao gospođu „Politiku“.
Zašto se Mirko odazvao molbi, zna samo on. A ja verujem da nije mogao da odoli pozivu iz sećanja na davnu mladost, nepresahlu u kreativicma, kao što je i drugarstvo nepresahlo. (U prilog tom zaključku idu i njegovi „postovi“ na instagramu – mirkoiliccorp – gde osim svojih radova skoro svakodnevno objavljuje koje je sve stripove otkupio da se podseti na strast iz „o, mladosti mojaaaa“…)
Taj sam zov baš tih dana prepoznao i u Krkijevoj objavi na Fejsbuku kojom je podsetio na godišnjicu dobijanja omladinske nagrade „Sedam sekretara SKOJ-a“. On, Zoran Krželj bio je urednik respektabilne „Omladinske iskre“ u Splitu, a brojni komentari, ne samo moj u kome sam podsetio da je „Iskra“ izdala i moju prvu zbirku pesama, pokazali su još jednom „mirkovski“ poriv na nerazdruživost ondašnje omladinske kreativne elite.
I da se ne ne zaboravi – Krki je onaj, jedan od retkih kolega, koji je 1999. tokom bombardovanja iz „tadašnjeg“ Splita, rizičnog za takve poteze, preko agencije Beta pozdravio beogradske i srpske kolege „osudivši“ NATO bombe.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
