Morbidarijum rekorda

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rekoh već nekoliko uta, komentarišući, da imamo monstume na vrhu države koje ne mogu reći nije briga za ljude, ali im je na prvom mestu vlast i sve ono što se time dobija…

2. Nekada, krajem proslog milenijuma, dok sam jos zivela u Srbiji, citala sam Danas na putu do posla, a bila sam kustos jednog od vaznih nacionalnih muzeja, misleci da cu se tako najbolje informisati o politickim desavanjima u nasoj nesrecnoj zemlji.. Citali su i drugi diplomci PMF-a, iako su nas vise interesovale neke druge teme…Mozad usled nedostataka obrazovanja iz istorije (skolovana sam u inostranstvu) ili drustvenih nauka, politicki svet je za mene bio jedan prilicno neistrazen domen. Ipak, jako se dobro secam da je tada bilo strasno „moderno“ da se, uz pomoc vaseg lista, svi mi (Srbi), kolektivno, posipamo pepelom i uzasavamo nad svojom, ociglednom, primitivnoscu. Sa ove udaljenosti, vremenske i u uporednicima, mogu samo da kazem da me je strasno stid sto tada nisam mogla da razumem koja je politika, tj, cilj, vaseg lista. Sramota me je, posle toliko godina. Igrom slucaja, bas ovih dana, na povrsinu kutije sa starim novinama je isplivalo jedno izdanje vaseg „lista“ od pre desetak godina. Moja maca, uz pomoc moje cerkice (iz mesovitog braka, koje uprkos svoj trojezicnosti, pripadnosti dve nacije i cinjenici da ide u medjunarodnu skolu na englesom jeziku sebe smatra uglavnom Srpkinjom, sa svom iskrenoscu jedno osmogodisnjakinje) bez ikakve sramote razmazuje svoju kuvanu ribicu po „clancima“ iste politicke visprenosti kao sto je Vas clanak. Gledam je (macu), i ne primecujem da je imalo stid. Cerkica se uglanom ne interesuje za sadrzaj, a buni je i to sto su „Srpske novine na latinici? Mislila sam da su srpske novine uvek na cirilici mama. Nama uciteljica u nasoj Srpskoj skoli trazi da pisemo cirilicom“. Detetu, ocigledno, moram jos mnogo toga da naucim, ali ona je, ljubi je mama, pametna i brzo uci. Da se vratim na macu. Mozda mi zoolozi ipak sebi mozemo da dozvolimo, retko, samo zabave radi, da ljudske osobine pripisujemo zivotinjama…ipak macu ne moze da bude stid. Meni, pak, jos uven bride usi. A maca? Doci ce maca na vratanca. A ja? Ja cu se truditi da vise sebi ne dozvolim da crvenim zbog naivnosti i neobavestenosti. Sve to malo juznije od Srbije, uz setu sto sam daleko, i veliku zelju da pomognem. A vama, gospodine, kao i vasoj redakciji, preporucujem da ogranicite upotrebu laksativa, jer vas ocigledno ometaju u rasudjivanju.

   1. Milici i njenoj maci: skolovanje u inostranstvu ponekad dovodi do propustanja vaznih segmenata nacionalne kulture. To je upravo vas slucaj. Kriticki duh, razoblicavanje kica u kulturi, ukljucujuci i kulturu informisanja i politickog zivota, vazna je odrednica intelektualizma u srpskom drustvu na koje bi trebalo da budemo ponosni. Nije to nikakvo posipanje pepelom, vec argumentovano i vispreno iznosenje kritickog suda, dovoljno provokativno da pokrene citaoce na razmisljanje. Neki se s autorom nece sloziti. Ali vi se ljutite na njega sto uopste pise nesto sto je kriticko prema nacionu. Vas stav bi u svemu podrzao Benito Musolini. I to je ono sto ste u vasem obrazovanju propustili.

   2. ipak se oseca nedostatak obrazovanja, u vasem komentaru.
      Kritika u tekstu je tu – da se neki dogadjaji ne bi vise desavali – ja je shvatam dobronamerno, a ne kao posipanje pepelom po nekom narodu.
      U ostalom, treba biti ovde i osetiti na svojoj kozi posledice necijih reci pa onda iznositi misljenje.

3. Ne mogu da verujem da ste uklonili moj komentar koji sam postavila pre tridesetak minuta…Da li je moguce da ne mozete da podnesete bilo kakvu kritiku? Da lie je to zbog toga sto sam dala svoje pravi ime i prezime, iskren i verodostojan komentar na vas zabrinavajuce otrovan clanak o Srbiji (ne vlasti u Srbiji, vec Srbiji). Kad bolje razmislim, nimalo me ne cudi. Trosim vreme – bolje da idem da spavam, sutra je novi dan.

   1. Ono ti nije komentar vec novinski clanak! Niko ne zeli da cita toliki „komentar“ koji treba da bude kratak, jasan i vezan za temu.

4. I sada grabimo ka novom rekordu. Srbistan će biti Evropska zemlja sa najdužim stažom pod diktaturom u 21. veku.