Mrtvo slovo

Ali, primećujemo, (da li i vi?) kako svaka može da izazove tu brigu ako se bolje pogleda, ne samo sobom samom.

Nego još i veću čim zaliči na opšte gluposti, nepravde, čim je vidimo samo kao simbol.

I kad se on raširi i rasprostre na gotovo sveukupnu, tzv. stvarnost.

Stvarnost je onda po modelu tog na početku sitnog simbola.

Evo, primera bankomata Banke Poštanska štedionica za „istraživačko novinarstvo“ u duhu prethodnih pet rečenica.

Šta vidimo ako ne vidimo ni najmanje redove pred njima?

A istovremeno smo svedoci takoreći mitinga pred poštama kad pristignu crkavice-penzijice i istovremeno plaćanje dažbina.

A po vrućinama višim od 40 Celzijusa, u poštama drugi automat – klima-uređaj hladi, ali stražari strogo vode računa koliko pregrejanih nesrećnika može da uđe, da pred šalterima ne bude zagušljivo.

Istovremno vidimo nedostatak tehničke kulture, civilizacijski (da automat ne proguta karticu!) ali i nivo poniženja na koji može da se spusti jadničak građanin pred stražarom/obezbeđenjem (redovno osornim i nekulturnim poput najviših predstavnika vlasti.)

„Spasioče, samo piši, stajaćemo i po mrazu i po kiši!“

Nadalje, nivo socijalno-ekonomskog stanja (pre će se reći – bede) takođe se bolje nego u zavodu za statistiku može pročitati na tom automatu.

Ako su retki što ga koriste to uočili i doveli u vezu sa svojim novčanikom.

Za razliku od drugih bančinih automata gde jednim klikom možete da zatražite više suma, a gornji limit je najčešće 30 hiljada, na ovima štedioničinim u zadatim menijima izbor suma koje mogu da se podignu je skromniji.

Manji izbor, a najveći iznos je 5.000 dinara (kad je banka što nema i devizne račune!?) Doduše, postoji i opcija gde sam klijent može da upiše DRUGI IZNOS, ali ko će da tipka po automatu toliko, kad ionako može da te pokrade ili ti otme plastiku.

Najhumornije, ali istovremeno i poražavajuće tužno je ono što je došlo sa koronom.

Posude sa dezificijentom.

Na početku pandemije mnoge su banke instalirale razne sudove za dezinfekciju kraj bankomata.

Ali, brzo se to raspalo, najpre nisu dopunjavane, a vremenom su i nestale.

Isto kako je korona bila ukinuta pred izbore 2020. Klasična „naša priča“ – da se pokaže kako se nešto radi, a osim pokazivanja, kasnije se uopšte ne radi.

Ali, na PŠ-automatima i onde gde nikad nije bilo flašica za dezinfekciju, u meniju (još) postoji, uz opomenu „uzmite svoj novac“ i savet da posle podizanja dezinfikujete ruke. Eto, i na elektronskoj tarabi piše! No nije to sve, zar ne podseća to uputstvo na hiljadu sličnih i skupljih poteza u eri digitalizacije.

U zemlji koja maltene ima ministarstvo za informatiku, nije retkost da se neki softver pre/skupo plati (nekom svom) a da ničemu ne koristi ili se ovako ruga klijentima.

Operite ruke – ničim!

Time smo na smetlište istorije/tehnologije bacili i uzrečicu mrtvo slovo na papiru.

Sad je ono mrtvo u automatu, na telefonu, kompu, u novim brzousvojenim zakonima, uredbama… Društvo mrtvih slova!

S razvitkom tehnologije možemo očekivati da nas ta mrtva slova upućuju na nas kao holograme istovremeno dok stvarno ne postojimo. (Eto i ideje – glasanje holograma!)