Muke Sazonovljeve

Uskoro će se zaključiti i da upotreba određuje pravilo. I nikom ništa što ispada da se siroti Mihail Jurjevič prezivao LJermont!

Te i taj Sazonov! I on bi se po nazivu ulice kojoj mu je prezime pridenuto, morao zvati Sazon, čim je Ulica Sazonova. Vuče malo na rusko imenovanje ulica, od bulevara do pereuloka. I, ovako još bi moglo da prođe, ali ako po dozvoljenom pravilu ide prvo prezime, pa onda reč ulica, onda bi odgovor morao da bude na pitanje čija (ne koga) – dakle Sazonovljeva.

Pre nedelju dana, išao sam da u Kući košarke primim plaketu za Dan Graf/list Danas povodom 100. broja časopisa Trener, uglednog i kvalitetnog dvomesečnika koji izdaje Udruženje košarkaških trenera Srbije. Na startu časopisa pre 22 godine, naša firma bila mu je suizdavač i profesionalna podrška. Kuća košarke je u toj ulici koja se ranije zvala po Filipu Filipoviću. „Pala je“ pod aktom potiranja levičarstva, antifašizma.

No, u tom aktu bilo je više (nacionalističke) i desne politike, nego što uobičajena revizija istorije „zahteva“. Sazonov je, naime, bio ministar inostranih poslova carske Rusije početkom I svetskog rata, do Revolucije. I žestoki protivnik stvaranja Kraljevine SHS (Jugoslavije). Čak i za ukus jednog Nikole Baje Pašića. Bio je za proširenu, pravoslavnu Srbiju, sa izlaskom na more. Dakle za Veliku Srbiju. Zato je devedesetih Filipović izgubio „uličnu“ bitku s njim. Ali ne i bez tabli – gotovo na svim uličnim ostalo je njegovo ime. Ne da se Fića, tako i treba! Samo su na „novoinvesticijama“ vračarskim stavljene pločice ili izmolerisani natpisi Sazonova.

Iako naoko sitniji, znakovitiji je drugi primer sa Sergejom Dimitrijevičem Sazonovim. Dva dana pre toga, na beogradsku stranu ovog lista išao je naslov o otvaranju novih prostorija za svratište u kome je stajalo da je to bilo u „Sazonovoj“. Krenuo sam da promenim naslov, da stavim u Sazonovljevoj. Odustao sam. Nije Danas baš takav đavo i napast da menja zvanična imena. To je ozbiljna šala, a u suštini ukazuje na tužnu nemoć – ne možeš da napišeš pravilno, pošto je zvanično – nepravilno. A koliko je takvih situacija – kad ispravno ne može da se nametne jer je ono zvanično i oficijelno – pogrešno. Neispravno, a valja ga poštovati. Dura lex, sed lex. I neispravan zakon važi dok se ne promeni. A kako se menja? Nije li ih sve više namerno neispravnih?

Pravda bi za oba gornja problema bila – dugačka je (bila) ulica Filipa Filipovića, ako baš nećete da joj vratite ime i ako mora da se doda Sazonov, podelite je na pola, a troškove promene dokumenata nek preuzme vlast. Građane ionako nisu pitali kad su im nametnuli promenu dokumenata zbog adrese.