Naša reciklaža (prilog tezi o neočistivosti Srbije)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Стално сам се питао зашто се боце које плутају рекама и језерима не сакупе и изваде из воде? Није проблем извадити тај отпад, проблем је шта са њим!! Пластични одпад се не да рециклирати. Може се само спалити! А онда се развија густ дим и мирис! Западе земље су то решавале тако што су такав одпад „извозиле“ у далеке и сиромашне земље и тамо га спаљивале. Сада изгледа ни то не могу!! Ето нам, укинули смо стаклену амбалажу која се да потпуно рециклирати, и увели јефтину „пластику“ која се не може рециклирати!! И загадили смо планету. Какав ће хаос настати када буде потребно „резиклирати“ батерије ових електричних „зелених“ возила!?? Загадићемо и земљу и воду. А сви се куну у њихову екологију!! Могућност рециклаже?? Да али по коју цену загадићемо оно што је до сада још остало како-тако чисто!!

2. Voda u cevovodima je pod pritiskom. Ako cevi ne dihtuju (daktilne cevi sa naglavcima – spigot/socket sistem) ili ako su mehanički oštećene (čelične i EPDM cevi koje se vare) voda iz cevi izlazi napolje u okolno zemljište. Postoji mala mogućnost da bakterije iz okolnog zemljišta “zaplivaju“ uzvodno, ali taj problem se rešava hlorom.
   So, no problemo!