Slučajno naletim, na pola uva, na neke vesti o izgradnji u Hrvatskoj, valjda i onim o (zakasnelom) početku obnove posle zagrebačkog, ali i onog banijskih zemljotresa.
Pa neki tamo visoki dužnosnik navede glavni razlog za kašnjenje. Veli, usko grlo je u ispisivanju tolikih rešenja za start.
To mi se podudari sa inače jednom lokalnom temom iz mesta u kome p(r)o/ivremeno boravim. No, sad uz vijesti iz susjedstva valja da krenem sa komšijskim rivalstvom malih razlika. Dok oni tamo imaju to usko grlo, ovde sam se, najpre uverio da je to grlo veoma široko. Da, bi, o paradoksa, ubrzo saznao da će da se stesni, još gore no u ZG.
Na stotine meštana, ne samo u ovom, no i drugim selima dobilo je rešenja građevinskog inspektora o rušenju bespravnih zgrada, a u skladu sa – glupog li imena – Zakonom o ozakonjenju objekata. U prevodu – naređeno da rušiš možda i ono što ćeš da ozakoniš, pa ne moraš, ako se nađe neko ko će da ti objasni šta se ruši, a šta se ne ruši, pošto oni koje pitaš kažu – ne brinite, ništa se neće rušiti. Dakle, raspitao sam se na nadležnom mestu šta treba da bi se ozakonil ono što je kako Zakon kaže izgrađeno pre 2015. (Samo da potsetim, i po dotadašnjim zakonima, za gradnju po selima do nekih godina nije bila potrebna dozvola, a do nekih ni odobrenje. Da ne pominjem da nema Boga da ustanovi kad je šta građeno, a šta rušeno ili se samo srušilo, a da vlasnici, ako ih ima, znaju kad je to bilo.)
Odgovoreno mi je, rekoh, ništa se ne ruši! I savetovano – ne podnosite nikakav zahtev, sačekajte godinu, godinu i po (znaju da neću da capnem!) jer je na hiljade rešenja izdato pa su se službe zaglavile, ne postizavaju.
Pa, čemu onda rešenja, da ih zaludne službe, ko onaj pop iz poslovice što jariće krsti nagomilaju da bi posle iste one ili neke druge imale ne samo šta da rade, nego i previše posla? Da se otvore nova radna mesta!? Ili je rešenje o rušenju bilo samo podsetnik na postojanje zakona? Ali zašto ta informacija mora da bude preteća?
Nimalo uzgred, rešenje se poziva na Zakon iz 2015. i brojne stavove iz članova koji nemaju ni jedan stav. A to se obrazlaže time da je zakon i posle menjan. Rešenje se, pak, ne poziva na te izmene. Takođe, u naredbi za rušenje ne konkretizuju se zgrade iz katastarskih rešenja i snimaka, već se približno navode njihove nedefinisane dimenzije, nedefinisane namene, nedefinisane spratnosti. To jeste priča o džungli naše administracije.
Međutim, žalosnije je što je sve to samo posledica svakovrsnog rasapa i propadanja. Sušta NEDEFINISANOST! To pokazuje, iako gotovo nemoguće, poređenje pomenutih rešenja sa kartama i stvarnim stanjem. Na njima su davno srušeni objekti, ako je na njihovom mestu novi, približne kvadrature prihvatiće se da je u pitanju onaj stari, nekih davno nema, ali je na njihovom mestu zemljište pod objektom, neki su bukvalno u istim dimenzijama seljeni s jednog na drugi kraj placa, pa su oba dela placa zemljište pod objektom, a objekata davno nema…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.