Nesnađen, a saradljiv

Neke i nezamenjive, ili smo toliko na njih navikli da nam naši adekvati čak otežavaju sporazumevanje.

Ali sve to ne sme da bude razlog da se pothranjuje ona vrsta duhovne lenjosti koja zapostavlja naše zamene, ili je razlog da se one ne potraže.

Susretao sam se sa slučajevima da se sa stranih jezika prevede neki pojam čiji nam je prevod tu pod rukom, ali prevodilac je (u neznanju ili nehajno) izmislio novi posrbljujući ono što prevodi.

Nekad to ume da bude simpatično, pa i inovativno, bar ne rogobatno – recimo kad je reč prevedena kao postupačno, a ne – postupno.

Sve češće se sad čuje da je neko saradljiv, ili neka saradljiva.

Na prvo slušanje ili prvi pogled, nešto mi je tu zasmetalo kao neprirodno.

Možda nekome nije, pa mu se sviđa da se, eto, nalazi zamena za kooperativan/na.

Na tu smo se reč dovoljno navikli, osećamo je kao našu, primila se naširoko, recimo, i u posledrugosvetskoratnoj tradiciji sa jednim O, kad su naši dedovi i očevi išli (nekad i pod prisilom) u KOPERACIJU sa zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim dobrima.

Ali, između kooperativaan i saradljiv, pre bih izabrao prvo, valjda zato što drugo još nije ušlo u širu upotrebu, a nema ga ni u Matičinom rečniku iz šezdesetih/sedamdesetih prošlog veka.

Jesam nedavno i sam lansirao, jednu novicu, naravno podrugljivu kao zamenu za zaražen virusom.

Glasila je – kovidljiv. Vuklo me malo na – bolešljiv, metiljav…

A i saradljiv tako zvuči.

Najviše reči na ljiv kojih se, evo, prisećam vuče na nešto – negativno: brljiv, strašljiv, kolebljiv, smutljiv, svadljiv, kradljiv…

Po značenju najbliže je sa snishodljiv, čija je jedna od prvih zamena – uslužan.

Naprosto, kad kažem kooperativan, to osećam kao da neko ravnopravno sarađuje sa nekim. A saradljiv mi zvuči kao da ima – šefa. (Da nije to samo u ovoj atmosferi zbog toga što Ovoga, Oni zovu – šefe!?)

Ima još jedna nova na S, očito rođena na mrežama, koja može da nervira u paru sa prethodnom na S i glasi – snađen/a.

A nervira, kao što me nerviralo ono strpljen još od kad sam to čuo u zauzdavajućoj (čuo sam kad sam je prvi put čuo da potiče iz nekog religioznog reda) poslovici strpljen spašen.

Ni nje nema u pomenutom rečniku, a možda i ne zaslužuje da je bude. Jer, sročena je u obliku koji podrazumeva trpno stanje, a došla je od snaći se. Teško neko može da bude u trpnom stanju ako se sam snašao.

Sam to sebi sredio, pobrinuo se da bude snađen.

E, ali zato kombinacije ovih nepostojećih, a postojećih reči mogu mnogo toga da nam objasne o svakom, posebno o ovom vremenu u kome smo.

Eto neko ko je nesnađen, a saradljiv je, poslušan, snishodljiv nekome ko je već snađen, lako može da i sam postane snađen.

Snađen, a saradljiv može da proširi krug snađenih, a ako su među sobom saradljivi ili još kooperativni, gde će im biti kraj. Uzoholjeni saradljivi što postaju snađeni i kad to postanu, još kad se uzohole…

Za nesaradljive često sve važi obrnuto!

Snašao se u životu, ovde već odavno ne miriše na – čestitost!