Bilo me je sramota kad sam negde 1992, u vreme beskrvnog, mirnog „razdruženja Čehoslovačke“ ustanovio da Slovaci nemaju telefonske „dvojnike“, kakve smo mi imali masovno, pa ni izraz za to čudo.
(Za one koji su zaboravili ili mlađe: dva stana imaju dva broja telefona, ali na istoj liniji, pa kad jedan priča i drugi je zauzet.)
A stid me hvatao i zbog našeg manjka telefonskih linija, ali više stoga što smo se godinama, pa i tih tranzicionih u Srednjoj Evropi, mi tamo „kurčili“ kao superiorni. Mi smo, kao, sve imali, a oni ništa. Pa ni dvojnike! Mi i rat!
Gde su oni sad, a gde mi. Ali se i dalje ponosimo sve novim i novim neprevedivim izrazima za sve „blagodeti“ tranzicije, a naša – u-ta-ta – traje decenijama duže od njihove. (I po tome smo bolji!)
Eto, recimo – udarna rupa. Na putu – auto-putu, državnom, regionalnom, na svakom. Sam jezičko-logički nonsens ovog izraza odlično pokazuje naše mesto u svetu. Eto – rupa, a udara. Ne tresne točak tvog vozila u nju, nego je ona „udarna“. Valjda zato što je „državna“. Da se zna ko udara, a ko je udaren.
Sakloni me, Bože, da ne vidi Drobnjak sa Zoranom na čelu (ili ko god koga danima „probiraju“) ovo logiciranje ko je koga udario, pa da ne počnu ubuduće da kažnjavaju vozače što udaraju državne rupe.
Osobita njina vrsta je ona koje državne i lokalne službe dorađuju, za krpljenje-asfaltiranje što se sad zove rehabilitacija kolovoza. Znate, ono kad klasičnu udarnu rupu uredno „dokopaju“ i oiviče u neki geometrijski oblik, ne kvadrat ili pravougaonik, pošto ima dubinu to se zove – paralelopiped.
To zovem okrajcovana rupa (još jedan zanatlijski izraz u srećnoj nemačko-srpskoj simbiozi poput one političke: Merkelova – Vučić – ova imena dodajem samo da proverim da li botovi imaju neki automat, kao prislušne službe koji softverski reaguje na neku reč, ime). Jedna takva okrajcovana umal’ mi ne dođe glave i to na dan venčanja – otkinu točak i mi udarismo u platan. Da sam nadžak-čeljade i pesimista rekao bi – što tad ne poginu’ da ne gledam ovu nesreću i ne brojim udarne rupe celog (radnog) veka. Stvarno, bio sam pripravnik kad je započet auto-put BG – Umčari, a neće biti dovršen do (ako je dočekam) penzije.
Elem, rekoh – i po ovim neprevodivim izrazima za naša egzotična dostignuća može se meriti uspešnost naših reformi. Uz to, sve je još komplikovanije: pitam jednog iskusnog „koridorskog“ inženjera ima li stručni izraz za okrajcovanu rupu. On me dotuče – nema, zna samo engleski – potholes. Što može da znači i – jazbina. A tako i jeste, verni opis naših rupa je mora za prevod: rupčage, dubodoline, raseline, raspukline, potkapine…
Ima ih svuda, tek pa u Mileševskoj, što se negda zvala Save Kovačevića. Da li je ovo (istorijsko) preimenovanje samo još jedna paralela – kad su nestale „udarne brigade“ nastale su „udarne rupe“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
